Hutbe

Hutba, 18. mart 2005.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Časni Poslanik s.a.v.s. je bio najdražesniji, najodvažniji i najvelikodušniji od svih ljudi

Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao: Ja sam samo distributer; Allah mene opskrbljuje i ja dajem

U petak, 18. marta 2005. godine Kalifatul Mesih V aba je održao hudbu u Baitul Futuh džamiji u Londonu, u kojoj je Huzur aba naveo razne događaje iz života Časnog Poslanika s.a.v.s., koji osvjetljavaju njegovu besprimjernu velikodušnost i veliku darežljivost.
Huzur aba je rekao: Ovosvjetski ljudi žele imetak da sebe uzdignu u očima drugih ovosvjetskih ljudi, da ih impresioniraju sa svojim imetkom i da za svoje žene i djecu obezbjede udobnost i luksuz. Ovakvi ljudi nikada se ne bave potrebama drugih. Oni koji nose transparent ljudskog saosjećanja također nisu drukčiji od ovosvjetskih ljudi. Sve što oni čine je da iznose velike tvrdnje ali ih nikada ne vidimo da žrtvuju svoje vlastite interese za dobro čovječanstva.
Huzur aba je rekao: Primjer postizanja imetka i njegovog dijeljenje, koje nalazimo u životu Časnog Poslanika s.a.v.s., ne može biti nađen bilo gdje drugo. Neki ljudi pokazuju velikodušnost kao usputan osjećaj, tek jedino u životu Časnog Poslanika s.a.v.s. mi nalazimo zadivljujući primjer trošenja radi postizanja Allahovog zadovoljstva i sa ciljem da udovolji potrebama ljudi. Poslije Allaha Samog, među ljudskim bićima Časni Poslanik s.a.v.s. je bio taj ko je postavio najviše standarde velikodušnosti koji se ne mogu naći ni kod koga drugog. On je rekao: ‘Allah je najvelikodušniji; a ja sam najvelikodušniji od ljudi.’
Nikada nije prošlo kroz glavu Časnog Poslanika s.a.v.s.da za sebe čuva imetak koji mu je Allah dao. Zapravo on ne bi ni pogledao na na gomile blaga nego bi ga raspodijelio među siromašnim. On je govorio: ‘Ja sam samo distributer; Allah mene opskrbljuje i ja dajem.’ Drugovi Časnog Poslanika s.a.v.s. su nadugo opisivali scene kako je Časni Poslanik s.a.v.s. dijelio imetak, ali se osjeća da su oni željeli reći mnogo više. Navedeno je u hadisu da je Časni Poslanik s.a.v.s. bio najdražesniji, najodvažniji i najvelikodušniji od ljudi, ali u Ramazanu je njegova velikodušnost dostizala vrhunac i mogla se uporediti sa snažnim vjetrom. Nikada ni jedan put Časni Poslnaik s.a.v.s. nije odbio nekog ko je nešto tražio. Ako je imao nešto da dadne, on bi dao ili bi inače šutio i molio Allaha za takvu osobu. Jedanput kad je Časni Poslanik s.a.v.s. trebao neku odjeću, jedna žena između drugova mu je ponudila krasan ogrtač koji je ona sama prelijepo izvezla. Časni Poslanik s.a.v.s je otišao u svoju kuću i kad se ponovo pojavio bio je odjeven u novi ogrtač. Jedan od ashaba je sa takvim divljenjem govorio o ovom odijelu da mu ga je Časni Poslanik s.a.v.s. dao i obukao svoj stari ogrtač. Ostali ashabi su bili ljuti na ponašanje ovog čovjeka i pitali su ga zašto je ovako tražio ogrtač? On je odogvorio: Ja sam to samo želio za svoj mrtvački omotač tako da mogu biti sahranjen u njemu.
Huzur aba je rekao: Časni Poslanik s.a.v.s. je išao tako daleko u svojoj velikodušnosti da se ponekad zaduživao. Prilikom bitke na Huneinu, Časni Poslanik s.a.v.s. je dao Sufianu, sinu Umejje, stotinu kamila, onda još stotinu i pa još stotinu, tako da mu je dao tri stotine kamila. Ovakvo dobročinstvo je preokrenulo osjećanja Sufianove ljutnje u ljubav. Jedanput je bilo doneseno toliko blaga iz Bahreina, da je cijeli ugao džamije bio ispunjen njime. Časni Poslnaik s.a.v.s. je raspodijelio svaki i najmanji djelić toga i poslije toga je klanjao. Časni Poslanik s.a.v.s. bi primio poklone i uzvraćao ih mnogostruko. Mnoga plemena su mu donosili darove poslije pada Meke, i on ih je mnogostruko uzvratio.
Huzur aba je rekao: Takva velikodušnost kakvu je pokazao Časni Poslanik s.a.v.s.ne može se vidjeti nigdje drugo na licu zemlje. Ovosvjetska bogatstva za njega nisu značila ništa. Jedanput je gledajući na planinu Uhud rekao: Da ja imam toliko imetka kolika je ova planina, ja bih ga dao na Allahovom putu prije isteka trećeg dana. Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao: Velikodušna osoba je bliža Allahu, bliža ljudima i bliža Džennetu; dok je škrta osoba daleko od ovih; i neznana osoba koja je velikodušna draža je Allahu nego klanjač koji je škrt. Ovo je bilo učenje koje je on prakticirao kroz svoj život i u ovom je on postavio najviše standarde.