Hutbe 2006.

Hutba, 23. juni 2006.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Navodeæi ajete 172. i 174. iz sureta Al Saffat (37:172-174) na poèetku
hudbe Huzur a.b.a. je govorio na temu Bo`ijih atributa Nasir i Nasiir
(Pomagaè) koju je zapoèeo prije svog putovanja po Evropi.
Huzur a.b.a. je rekao da odlikom ovog atributa Allah poma`e i
olakšava Svojim Poslanicima i zamjenjuje njihov strah mirom; zaista
vrhunac ove Bo`ije pomoæi je viðen u osobi Èasnog Poslanika s.a.v.s.
Pozivajuæi se na nekoliko detalja iz svoje prethodne hudbe na ovu
temu Huzur a.b.a. je dalje objasnio potpuni bojkot muslimana od strane
Mekanlija kad je Èasni Poslanik s.a.v.s. skupa sa svojom porodicom i
svojim sljedbenicima bio prisiljen da se skloni u napuštenoj dolini
3
poznatoj kao Shaib Abi Talib, tri duge godine suoèen sa glaðu i `eðu.
Kurejšije su istakli ugovor bojkota na zidovima Kabe za sve poglavice
da vide i da vode raèuna o tome. Nakon što su prošle tri godine Èasni
Poslanik s.a.v.s. je rekao svom amid`i Abu Talibu da ga je Bog obavijestio
da je, osim onoga što je spominjalo Bo`ije ime na ugovoru, ostatak bio
pojeden od insekata. Abu Talib je otišao do Kurejšija i spomenuo ovo i
kad su provjerili našli su da je ovo bilo istinito. Na ovo su nekoliko
poštenih poglavica rekli da ovaj bojkot mora prestati i ovako je to bilo
završeno.
Huzur a.b.a. je rekao da je to zaista bila Bo`ija pomoæ da je uèinio da
se ovo dogodi. On je objasnio da iako se dogode privremene teškoæe,
krajnje uzdizanje je za Allahove ljude i to je odlikom Bo`ijeg obeæanja
što Bo`iji Poslanici nose poruku istine drugima.
Citirajuæi pisanja Obeæanog Mesije a.s. Huzur a.b.a. je naveo da pet
izvanrednih dogaðaja u `ivotu Èasnog Poslanika s.a.v.s. su takvi da bi
on sigurno bio ubijen da nije bio istinski Bo`iji Poslanik – kad je bilo
nemoguæe da njegov `ivot bude spašen.
Prvo, to je bilo kad su pagani Meke opkolili njegovu kuæu i zakleli se
da ga ubiju, onda vrijeme kad su stigli do ulaza peæine gdje je Èasni
Poslanik s.a.v.s. sjedio skrivajuæi se sa Hazret Abu Bekrom r.a., onda u
bici na Uhudu kad je Èasni Poslanik s.a.v.s. bio ostavljen sam i Mekanlije
su ga opkolili sa isukanim sabljama, onda u vrijeme kad je jedna `ena
Jevrejka otrovala Èasnog Poslanika s.a.v.s. smrtonosnim otrovom i na
kraju vrijeme kad je Khusro Pervaiz (kralj Perzije) odluèio da ubije
Èasnog Poslanika s.a.v.s. i poslao vojnike radi ovoga.
Objašnjavajuæi ove dogaðaje jedan po jedan, Huzur aba je poèeo
napominjuæi da su poslije ove nevolje Shaib Abi Taliba, i Abu Talib i
hazret Hatid`a (r.a.) umrli. Mekanlije su ih oboje visoko poštovali, tako
da su poslije njihove smrti bili svi zajedno odluèili da ubiju Èasnog
Poslanika s.a.v.s., koji je bio od Boga obaviješten o ovoj zavjeri. To je
bilo vrlo teško vrijeme kad su oni postavili zasjedu oko njegove kuæe;
meðutim, nerazboriti ljudi nisu cijenili, uprkos njihovih vlastitih prošlih
iskustava u ovom pogledu, da je Allah pomogao ovog Poslanika više
nego bilo koga drugog. Kad su oni opkolili njegovu kuæu Èasni Poslanik
s.a.v.s. je nalo`io Hazret Aliju r.a. da vrati sve amanete njihovim
vlasnicima koje su ljudi ostavili kod njega i da legne u njegov krevet (na
njegovo mjesto) i rekao je da mu neprijatelji nikada ne mogu nauditi –
za to vrijeme on se pripremio da iseli za Medinu. Onda je sa potpunim
4
olakšanjem prošao pored Mekanlija u èvrstoj vjeri da æe ga Allah spasiti
i da je ovo preseljenje zaista bilo po Njegovoj naredbi.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je sa Hazret Abu Bekrom r.a. otišao do peæine
nazvane Tur gdje su obojica sjedili kad su ih Mekenlije gonili, zapravo
je Èasni Poslanik s.a.v.s. bio tako bez brige u svom postojanom vjerovanju
o Bo`ijoj pomoæi da je stavio svoju glavu na hazret Abu Bakrovo bedro
i kratko zaspao. Po Bo`ijoj naredbi pauk je ispleo mre`u oko ulaza peæine
i golub je napravio mre`u. Ovo su bili izvanredni znakovi koji su prevarili
Mekanlije u tome da su oni smatrali da nije bilo moguæe da se iko skriva
u toj peæini. Ovo je prilika kad je Èasni Poslanik s.a.v.s. uvjeravao Hazret
Abu Bekra r.a. (9:40) o Allahovoj pomoæi uprkos odluènosti neprijatelja
prisutnih nekoliko stopa od njih.
U bici na Uhudu kad su nevjernici napali drugi put, u jednom
momentu njhovi napadi su bili tako oštri da su se ashabi bojali i Èasni
Poslanik s.a.v.s. je bio ostavljen sam i bio je pogoðen sa nekoliko
kamenica, koji premda su ga povredili, meðutim neprijatelji nisu mogli
ostvariti krajnji rezultat kojem su te`ili; to jest da ubiju Poslanika. U
ovakvoj situaciji nije moguæe da je ovo moglo biti tako drukèije nego sa
Bo`ijom posebnom pomoæi.
Huzur a.b.a. se pozivao na bitku na Huneinu koja je voðena poslije
pobjede Meke i muslimani su smatrali da sa armijom od 12000 ljudi
oni ne mogu biti pobijeðeni. Meðutim, neki od novopridošlih u islam
nisu imali jaku vjeru i kao rezultat u toku ove bitke došao je trenutak
kad su se muslimani suoèili sa porazom, ali su bili uz Bo`ije obeæanje
da je pobjeda Njegove vojske, i Allah je promijenio ovu situaciju. Kroz
ovo je Allah htio da pojasni muslimanima da to nije bilo njihovo
planiranje, njihov veliki broj it.d. što æe im pomoæi da pobijede, zapravo
da pomoæ treba da tra`e jedino od Allaha.
Zaista uprkos što su mu data Bo`ija obeæanja i uvjerenja o pobjedi,
Èasni Poslanik s.a.v.s. je uvijek molio Allaha i uvijek tra`io Njegovu
pomoæ kad je išao u borbu.
Huzur a.b.a. je naveo ajete 25. i 26. iz sureta Al Teuba (9:25, 26) da
objasni da je svaka prošla i buduæa pobjeda zapravo kod Allaha i zbog
molitvi Èasnog Poslanika s.a.v.s.
Prièa o `eni Jevrejki koja je Èasnom Poslaniku s.a.v.s. donijela otrovan
ispeèeni but jagnjeta, govori da, kad je Poslanik sjeo sa svojim ashabima
on je uzeo zalogaj ali je odmah shvatio i tra`io od sviju da ne jedu. On
je pozvao ovu Jevrejku i kad ju je pitao ona je priznala da je zatrovala
5
meso. Rekla je da je smatrala da ako je on istinski poslanik, Bog æe ga
spasiti od otrova.
Otrov jeste imao neki fizièki efekat na Poslanikovo grlo, ali ga je Bog
saèuvao od stvarne povrede.
Objašnjavajuæi peti izvanredni dogaðaj u `ivotu ^asnog Poslanika
s.a.v.s. kako je naveo Obeæani Mesija a.s. Huzur a.b.a. je objasnio da su
Jevreji prigovarali kralju Persije, Khusro Pervaizu, da jedan arapski
poslanik okuplja silu. Kralj je naredio guverneru Jemena da odmah
uhapsi tog Poslanika i dovedu ga njemu. Guverner je poslao dva èovjeka
za ovu svrhu ali im je rekao da ne budu previše grubi. Ovi ljudi su stigli
u Medinu i otišli da vide Poslanika koji im je rekao da èekaju dan ili
dva. Ovi ljudi su se slo`ili ali su pojasnili da (muslimani) ne budu pod
bilo kakavom iluzijom da æe umaæi s tim zato što je kralj bio vrlo moæan.
Oni su se vratili sljedeæeg dana ali je od njih zatra`eno da èekaju; treæeg
dana od njih je ponovo zatra`eno da èekaju ali su oni rekli ne, da je
trajanje isteklo. Na ovo je Èasni Poslanik s.a.v.s. odgovorio da je te noæi
njegov Bog ubio njihovog boga. Ljudi su se vratili guverneru i naveli
cijeli sluèaj; guverner je odluèio da èeka. Poslije oko dva dana ili oko
toga stigao je brod noseæi zastavu koja je bila drugaèija od one kraljeve.
Guverner je odmah pozvao ambasadora koji je doputovao brodom.
Ambasador je donio pismo sa sobom koje je nosilo peèat novog kralja i
koji je objasnio da je poslije njegove okrutnosti stari kralj bio ubijen i
zamijenjen novim. Zatim je rekao da je naredba starog kralja da uhapse
Arapskog Poslanika bila povuèena. Govorilo se da je guverner Jemena
bio tako obuzet da je primio islam.
Huzur a.b.a. je rekao da je mnogo više sluèajeva kao ovi u `ivotu
Èasnog Poslanika s.a.v.s. koji rasvjetljavaju izvanrednu Bo`iju pomoæ i
potporu koja mu je bila poklonjena. Pa ipak se on na svakom koraku
okretao Allahu i neprestalno tra`io Njegovu pomoæ. Huzur a.b.a. je
proèitao molitvu Èasnog Poslanika s.a.v.s. i savjetovao sviju da je uèe.
Ona glasi ovako:
’O moj Gospodaru, pomozi mi i nemoj pomagati neprijatelje protiv
mene. Pokloni mi uspjeh i nemoj dati uspjeha neprijateljima protiv mene.
Napravi prikladan aran`man za mene i nemoj praviti aran`man protiv
mene. Uputi me i obezbjedi uputu za mene. Ne daj uspjeha nadamnom
bilo kojoj takvoj osobi koja prelazi granice protiv mene.’
6
Huzur a.b.a. je rekao pozivajuæi se na pisanje Obeæanog Mesije a.s.
da u suretu Al Fil (sure 105.) Allah oznaèio Èasnog Poslanika s.a.v.s.
kao što je i Kabu i proglasio da ko god planira da ga uništi umjesto toga
ima njihov plan da djeluje protivno i da æe ovo ostati tako do Sudnjeg
dana da svaki put kad bilo koji As’hab il Fil (narod slona) ustane protiv
Poslanika.
U zakljuèku je Huzur a.b.a. rekao da je u ovom dobu Allah poslao
istinskog predanika Èasnog Poslanika s.a.v.s. u formi Obeæanog Mesije
a.s. i nastavit æe da poma`e i pru`a potporu preko njega.
Da nam Allah pokloni snagu vjere tako da ne budemo meðu onima
koji protrate Bo`ija obeæanja data Èasnom Poslaniku s.a.v.s.; da se kroz
njegovog istinskog predanika, Obeæanog Mesiju a.s. osvjedoèimo u
ispunjenje ovih Bo`ijih obeæanja i da ona postanu dio naših `ivota.