Hutbe

Hutba 29. septembar 2006. – Uputa Kur’ana i prihvatanje molitvi


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Sa uputom na blagoslovljeni mjesec ramazan, navodeæi ajet 186. iz sureta Al Bakarah (2:186) Huzur ajedeulla teala bines heril aziz (a.b.a.) je objasnio da uputa Kur’ana mo`e samo biti od koristi ako se postupa prema njoj; Huzur je onda nastavio o predmetu Kur’anskih molitvi od prošle hudbe petkom i rekao da je prihvatanje molitvi u ramazanu veæe nego u druga vremena i da Allah oprašta naše prekršaje i propuste. Zaista, Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao da su u ramazanu vrata D`eneta otvorena, a da su vrata D`ehenema zatvorena i da je šejtan zavezan u lance te da je nesretan musliman koji do`ivi ramazan, ali ne postigne da mu njegovi/njeni grijesi budu oprošteni. Huzur je rekao da treba da èinimo nastojanja tako da Allah prihvati naše ponizne napore. Huzur je naveo razne dove Èasnog Kur’ana koje su molitve ranijih Poslanika kao i Èasnog Poslanika, s.a.v.s., i mi smo uèeni ovim dovama s ciljem da ih èinimo prema svojim potrebama. Allahova je blagodat da nas je uèio ovim molitvama; jer oni koji se Njemu okrenu sa iskrenošæu oni nose vjeène blagoslove. Namaz, obavljen prema naèinu koji nas je Allah uèio, On najviše voli meðu svim djelima obo`avanja, to jest ne takav namaz obavljen na naèin koji æe se protivno odraziti na nas. Iz ovog razloga nas je Allah uèio molitvi u Èasnom Kur’anu koja je, zaista, kako za nas tako i za naše buduæe naraštaje. Sure Ibrahim ajet 41. (14:41) je dova hazret Ibrahima a.s., iz èijeg potomstva je trebao biti roðen Poslanik koji je proizašao da bude najuzvišeniji meðu svim poslanicima. Ova dova takoðe oznaèava uzdignuti status Èasnog Poslanika, s.a.v.s., i to je molitva koju je hazreti Ibrahim, a.s., ne samo èinio za tog Poslanika, nego takoðe za njegov ummet. 34 Huzur je rekao da ovo nije obièna ili privremena dova; danas je èestit i èastan meðu ummetom Poslanika, s.a.v.s., jedino onaj koji èini napore da utemelji namaz. Ovo je iz razloga što je Poslanik, s.a.v.s., bio poslan cijelom svijetu i kroz njega je namaz trebao biti utemeljen. Huzur je rekao da ovaj ajet-dova je takoðe predskazanje koje je bilo ispunjeno i bilje`eæi ga u Èasnom Kur’anu Allah je napravio da to bude odgovornost ummeta da utemelji namaz. Huzur je rekao da je ova molitva takoðe primjer okretanja Bogu i da budemo naklonjeni jednom Bogu. Danas Zajednica Obeæanog Mesije, a.s., koja se raširila do krajeva svijeta, treba da èini napor da utemelji namaz. Huzur je dalje dodao da veæina ljudi ovu molitvu takoðe izgovara u toku namaza; oni treba da se zamisle nad njom i obavljaju molitvu sa stepenom iskrene zabrinutosti. Ova molitva je za utemeljenje Bo`ijeg jedinstva i treba da bude uèinjena dok razmišljamo nad njenim znaèenjima. U ramazanu se svako koncentriše na namaz, i to æe nam pomoæi ne samo u ovim danima nego æe nam se takoðe na koncu dokazati korisnim u utemeljenju namaza. Objašnjavajuæi nam ovaj ajet Obeæani Mesija, a.s., je opisao koristi od namaza i dodao da post osvjetljava srce, on otvara vrata duhovnoj viziji tako da èovjek mo`e vidjeti Boga. Huzur je onda citirao hazret Ibrahimovu drugu molitvu, sure Al Bakara (2:129) i objasnio da je ova dova takoðe zato da utemelji namaz i da ga potièe, u tome da mo`da bude ljudi koji obavljaju namaz s tim da vode raèuna o njegovoj svrhi i da obrnuto nikada ne bude do`ivljeno od ovog ummeta. Huzur je rekao da je vrhunac dove bio u osobi Èasnog Poslanika, s.a.v.s., koji je takoðe uèio ovu molitvu i da je tako izvršen preokret meðu arapskim barbarima. Huzur je rekao da ova molitva nije bila ogranièena na vrijeme Èasnog Poslanika, s.a.v.s., zaista je najviša taèka njenog prihvatanja bila u njegovoj osobi, ali sada njegov ummet opet do`ivljava manifestaciju toga. Huzur je objasnio da Allah nije dopustio da ovaj ummet ikada bude potpuno van reda (pokvaren). Mraèni period od hiljadu godina je prošao, ali u toku ove faze krepošæu pobo`nih ljudi ovog ummeta i mud`adida (o`ivljaèa i reformatora) uvijek je postojalo tijelo ljudi koji su se dr`ali istinskih uèenja islama. Onda je tu dolazak mud`adida kasnijeg doba, Obeæanog Mesije, a.s., koji nas je uèio ispravne naèine obo`avanja u islamu. 35 Huzur je rekao da je Èasni Poslanik s.a.v.s. upuæivao ljude u skladu sa njihovim okolnostima. On bi nekima rekao da je d`ihad najvrednije djelo dok je drugima reèeno da je finansijsko `rtvovanje najvrednije. Ako bi našao osobu slabu u klanjanju on bi je savjetovao da obavlja tahad`ud, dok je drugima bilo reèeno da se usredsrede na plaæanje du`nih obaveza bli`njima. U ovo doba, stvari na koje je Obeæani Mesija, a.s., skrenuo pa`nju su putevi da njima poðemo. Ako je Èasni Poslanik, s.a.v.s., jedanput proglasio da je d`ihad sablje neophodan onda je potreba sadašnjeg doba d`ihad pera. Obeæani Mesija a.s. nas je uputio u svjetlo i u shvatanje Èasnog Kur’ana i uèenje Kur’ana je ono što svaki Ahmadi musliman mora prigrliti, on nama nije dao nikakvo znanje izvan šerijata. Naša je obaveza da se dr`imo ovog pravog uèenja tako da nam Allah mo`da oprosti i preðe preko naših propusta zato što je Obeæani Mesija, a.s., koji je bio predodreðen da nas uputi, takoðe ostvarenje molitvi Èasnog Poslanika, s.a.v.s. Huzur je onda naveo nekoliko Kur’anskih molitvi; sure Al Mu’minun ajet 119., (23:119), sure Al Imran ajet 17., (3:17), sure Al Imran ajet 148. (3:148) i sure Al Imran ajet 199., (3:199). U objašnjenju ajeta 199. Huzur je rekao da nas, poslije upute Imama ovog doba, naša lièna nesreæa ne liši Allahovog svjetla koje nam je on (Imam ovog doba) dao i da budemo ukljuèeni meðu one koji imaju potpunu vjeru u njegovu tvrdnju. Huzur je naveo Obeæanog Mesiju. a.s., da, da Allah nije oprosnik grijeha, on nas ne bi uèio ove molitve. Pozivajuæi se na ajet 146. Huzur je savjetovao da se usredsredimo na ovu molitvu za ustrajnost i pomoæ protiv protivnika u pogledu situacije u Pakistanu i nekim drugim zemljama, gdje je uvijek stvoren neki nered ili drugi. Zatim je Huzur naveo ajet 24. iz sureta Al A’raf i rekao da nekada nepa`ljivo poèinimo grijehe i zato je neophodan stalni istighfar (tra`enje Bo`ijeg oprosta). Obeæani Mesija, a.s., je napisao da èovjek treba da se zauzme u istighfaru za sve grijehe, bilo oèit grijeh ili onaj koji je skriven. On je takoðe naredio da u obilju èinimo ovu molitvu protiv poveæanja grijeha. Stavljajuæi to u perspektivu Huzur je rekao kako je daleko više va`no izgovarati ovu molitvu u sadašnje doba, kad je grijeh mnogo više raširen. Ovo je molitva koju je hazert Adem, a.s., èinio da bude spašen od šejtana, slièno – u kasnijem dobu – molitva je takoðe to što æe nas zaštititi i spasiti od šejtana, a ne upotreba sile (sablje). 36 Huzur je rekao dok èovjek mo`e ovu molitvu èiniti na pojedinaènom stepenu, ona je takoðe va`na za napredak zajednice. Na kraju je Huzur naveo ajet 202 iz sureta Al Bakara (2:202) i objasnio da je Èasni Poslanik s.a.v.s. mnogo uèio ovu molitvu. Huzur je onda proèitao izvod iz pisanja Obeæanog Mesije a.s. koji je dao duboko objašnjenje u upotrebi rijeèi ’Rabbena’ (naš Gospodaru) na poèetku namaza. On je objasnio da to povlaèi za sobom da èovjek zove Boga sa ovom rijeèi napuštajuæi svaki naèin širka i samo smatra jednog Boga istinskim Bogom. Nadalje u ovoj molitvi èovjk takoðe tra`i dobro ovog svijeta zato èovjek izra`ava probleme u ovom svijetu koji èine njegov nemir i bliski su gorenju u vatri. Huzur je rekao da ova molitva štiti od širka i od patnje ahireta. Upuæujuæi na ovu molitvu i prvu molitvu koju je Huzur naveo u ovoj hudbi – 14:41 – Huzur je rekao da se ove dvije molitve uglavnom izgovarane u namazu i one su najsdr`ajnije molitve, da ih Allah primi. Da svaki Ahmadi musliman, posti`uæi shvatanje o ovim molitvama u toku ovog ramazana bude redovan u namazu i prenese ovu (vrlinu) dalje buduæim naraštajima i drugima. Veselam