Hutbe

Hutba 06. oktobar 2006. – Prihvatanje molitvi (dova)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj hudbi danas nastavio sa predmetom molitve (dove). Navodeæi ajet 187 iz sureta Al Bakara (2:187) Huzur je u objašnjavanju bitnosti molitve (dove) citirao Obeæanog Mesiju a.s. i rekao da je molitva posebna odlika islama; meðutim, to nije samo ime tek verbalnog tepanja, nego je zapravo to stanje kad je srce puno strahopoštovanja prema Bogu i sama duša osobe, èineæi molitvu, je privuèena Bogu u potpunoj pokornosti i krajnjoj poniznosti. Kad osoba posti`e ovo stanje, ona mo`e biti uvjerena da su vrata prihvatanja molitve otvorena. Huzur je rekao da je u nedavnoj hudbi izlagao o sluèajevima fenomena prihvatanja molitve na ovaj naèin. 3 U toku mjeseca ramazana, kad su ljudi posebno naklonjeni obo`avanju Boga i Allah se, takoðe, okreæe njima sa milošæu, u kojoj je On proglasio da je On lièno nagrada osobe koja posti. Huzur je rekao da æe molitve napravljene u takvim stanjima postiæi prihvatanje. Ajet naveden na poèetku pojavljuje se u Kur’anu gdje je spomenut ramazan, i zato je ukaz da je u ovom mjesecu podaren poseban oprost. Obeæani Mesija a.s. je rekao da molitva posti`e prihvatanje kad je napravljena u stanju dostizanja najveæeg stepena dubokog osjeæanja zabrinutosti. Huzur je rekao da svaki Ahmadi musliman treba da nastoji da postigne èiste promjene, okrene se Allahu i do`ivi manifestaciju prihvatanja molitve. Huzur se pozvao na ajet 11 sureta Al Hašr (59:11) i objasnio da dok moli za svoj oprost èovjek se mo`e sjeæati svoje braæe koji su ’ispred njega’ u stvarima vjere, koji nesebièno slu`e zajednici i onda su blagoslovljeni od Allaha. Radije nego da budemo ljubomorni, mi treba da gledamo njih s poštovanjem i nastojimo da ih oponašamo i molimo za ovu svrhu. Kad mi molimo, nakon što smo se oslobodili sve zlobe, onda je Allahova blagost potaknuta. Huzur je rekao da je krajnje neophodno upiti Bo`iji atribut ’saosjeæajan’ i ’milostiv’ (na što ajet upuæuje), da sebe oslobodimo sve zlobe i molimo za svoju braæu takoðe. Ako ostatak muslimanske braæe naprave ovu molitvu s tim da je razumiju, Allah æe ukloniti njihovu zlobu protiv Ahmadi muslimana, zlobu koju oni gaje bez ikakvog razloga i u jednostavnom kopiranju drugih. Huzur im je nalo`io da se zamisle nad svojom molitvom, koja je u Kur’anu i tako je za svakoga, da se zamisle nad stanjem ummeta. Èasni Poslanik, s.a.v.s., je obavijestio svoj ummet da upotpune svoju vjeru, razmišljajuæi nad ovom naredbom, oni treba da prihvate Obeæanog Mesiju a.s. Da Allah podari moæ rasuðivanja ostatku muslimana. Ahmadi takoðe treba da obezbijede model predstavljanja. Obeæani Mesija a.s. je nareðivao uzajamnu slogu i jedinstvo i rekao da naredba da stanemo jedno uz drugo u namazu je s ciljem da promovišemo jedinstvo. On je rekao: ’Volite jedno drugo i molite jedno za drugo u odsusutvu, jer meleki mole za one koji mole za druge.’ Zatim je Huzur naveo ajet 60 iz sureta Al Mumtahinah (60:6) i objasnio da je ovdje Allah skrenuo našu pa`nju da, nepridr`avajuæi se Allahovih naredbi, mi mo`da pogriješimo izazivajuæi protivnike islama da ga napadnu. Huzur je rekao da je zaista to što se upravo dogaða ovih dana – zato je ova molitva još više potrebna ovih dana – kad god ko dobije priliku, ustaje da se odupre islamu. Molitve takoðe treba da budu napravljene za one muslimane koji omoguæavaju ove prilike nemuslimanima; sve èime se oni gnjave je da izazovu štetu i uništenje (kroz protestiranje). Dok se Allahovom heroju 4 (Obeæanom Mesiji), koji je bio poslan od Allaha da se bori protiv napada na islam, suprotstavljaju ostatak muslimana; oni tako poma`u bunu protiv islama. Huzur je molio: ’O Allahu, koji si moæni i mudri, dadni nama i cijelom ummetu neku mudrost od svog bo`anskog atributa da odustanemo od svega onoga što je štetno islamu.’ Huzur je naveo ajet 48 iz sureta Al Hud (11:48) i objasnio da nas ova molitva uèi da ne prigovaramo o mudrosti koja stoji iza djela Bo`ijih. Nekada ljudi prigovaraju da na njihove molitve nije odgovoreno, itd. Ako se èovjek zamisli nad svim Bo`ijim atributima, on æe znati da je On znalac nevidljivog i da ima znanje o svemu. On najbolje zna šta je štetno za nekoga i šta nije. Ovaj ajet je molitva hazreti Nuha a.s., koji nije razumio pobude svojih sinova i kasnije je krajnje ponizno tra`io oprost i milost Allahovu. Huzur je rekao da ovo skreæe našu pa`nju da nikada ne prigovaramo na ovaj naèin. Mi treba da poduzmemo mjere, dajemo sadaku i molimo, i onda ostavimo stvar sa Allahom, moleæi da uvijek budemo zadovoljni sa Allahovom voljom. Huzur je rekao da pogotovu u toku vremena jakog razoèarenja i ucvijeljenosti, s ciljem da izbjegne smetenost, èovjek treba da se okrene Allahu. Huzur je naveo ajet 9 iz sureta Al Tahrim (66:9) i rekao da molitva na kraju ajeta treba biti redovno napravljena da èovjeka oslobodi slabosti, a da u isto vrijeme èini praktièna nastojanja da tako èini. Allah onda oprašta i uvodi nas u (duhovno) svjetlo. Huzur je rekao da æemo mi biti sretni ako iskoristimo ovu prednost. Mi treba da se zamislimo o sebi i duhovno analiziramo sebe dok do`ivljamo obeæavajuæi mjesec ramazan kad su vrata prema oprostu široko otvorena. Objašnjavajuæi ovaj ajet Obeæani Mesija a.s. je rekao da ovaj ajet nam govori da æe se stanovnici D`eneta takoðe zauzimati u istigfar, ali ne za grijehe zato što tamo neæe biti grijeha u D`enetu i njihovi prethodni grijesi æe biti oprošteni. Oni æe moliti da poveæaju svoje duhovno svjetlo i nikada neæe biti zadovoljni sa ovim svjetlom zato što Allahovo svjetlo nema granica, nema kraja i kao rezultat duhovnog razvoja nema granica. Bo`iji Poslanici tra`e punu mjeru ovog svjetla. Posljednje je Huzur citirao ajet 287 iz sureta Al Bakara i objasnio sve molitve u njemu. Ovaj ajet tra`i oprost za bilo koji propust koji smo mo`da napravili zbog naše slabosti, da to ne bi zaustavilo naš duhovni rast. Huzur je rekao da wakfeen (derviši) i vršioci du`nosti Zajednice treba obilno da uèe ovu dovu. Ajet tra`i zaštitu od bilo kakvih loših posljedica naših propusta i zaštitu od onih djela koja vode grijehu i tra`i da budemo uvijek primaoci Bo`ijeg oprosta. 5 Huzur je rekao da je za Ahmadi krajnje neva`na kazna krajnje bolna. Ogranièenje (unutar upravnog sistema Zajednice) stavljeno na ljude kod èega im nije dozvoljeno da pišu Halifi vremena – èini ih krajnje zabrinutim. Zato èovjek uvijek treba da moli za zaštitu protiv svih vrsta propusta i njihovih loših posljedica. Ovaj ajet tra`i Bo`iji oprost i poziva Allaha kao Gospodara; Huzur je dodao da ’smo mi Zajednica koja tvrdi da se dr`i Tvojih naredbi, mi smo ljudi koji pridru`uju sebe Tvom Poslaniku, s.a.v.s., i Tvom Obeæanom Mesiji a.s. Imaj milosti na nas i u skladu sa Tvojim obeæanjem pokloni nam napredalk. Ukloni naše pojedinaène, kao i zajednièke slabosti i pokloni nam pobjedu nad nevjernièkim narodom.’ U zakljuèku je Huzur molio da Allah primi ovu molitvu (dovu) i sve druge molitve i da se u toku ovog ramazana osvjedoèimo u primanje molitve, u manifestaciji pobjede Ahmadijata koji je istinski islam. Huzur je nalagao da se zauzmemo u obilju u molitvama i molio da Allah omoguæi svakog Ahmadi da tako èini. Veselam