Hutbe

Hutba 13. oktobar 2006. – Prihvatanje molitvi (dova)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u ovoj hudbi u petak nastavio sa svojom temom prihvatanja molitvi (dova). Huzur je rekao da mi sada ulazimo u zadnjih deset dana ramazana kad je primanje molitvi još više manifestovano nego prije, jer ovo je vrijeme kad nam Allaha daje Svoju iskljuèivu blizinu i svi Ahmadi treba da se trude da ovo iskoriste. Dok molimo za sebe i svoje familije na svom jeziku, mi treba takoðe da èinimo one molitve koje nas je Allah uèio i koje primaju najveæi stepen prihvatanja. Da nas Allah omoguæi da molimo za sebe, za svoje drage i Zajednicu i da ove molitve budu primljene i da se naša praksa èinjenja molitvi na ovaj naèin nastavi dugo nakon što ramazan proðe. Huzur je rekao da mu ljudi pišu pisma sa izra`enim bolom, tra`eæi dove za njihove teškoæe, da nastave da èine dove i budu ustrajni kad teškoæe budu uklonjene. 6 Ahmadi musliman ne treba da potroši svoj `ivot na pravilu da jednom kad je njihov cilj postignut Allah bude zaboravljen; naše molitve treba da budu trajne i stalne. Istinski vjernik treba da se još više okrene Bogu kad su mu poklonjeni blagoslovi, kao i u doba kušnji i ne treba da bude sebièan i samo Mu se okreæe u vrijeme potrebe; izvrši èiste promjene u toku ramazana, ali kasnije zaostane. Zapravo mi treba da se okrenemo Allahu sa osjeæajem zahvalnosti i izra`avanja hvale tako da On nastavi da nam poklanja svoje naklonosti i blagoslove. Da Allah tako uèini da primimo molitvu od Obeæanog Mesije a.s. kojom je on molio da njegova cijela Zajednica bude od bogobojaznih ljudi koji ustaju noæu i padaju (na sed`du) pred Allahom, da oni budu ljudi èiji uzori druge podsjeæaju o Allahu, koji su èvrsti na najvišem stepenu bogobojaznosti i èistoæe i koji daju prednost vjeri nad ovom svijetom. Iz Kur’anskih ajeta koje je Huzur naveo prvi je bio iz sureta Al Naml, ajet 20 (27:20). Objašnjavajuæi ovaj ajet Huzur je rekao da smo mi samo Allahovom milošæu u stanju da èinimo dobro. To je ogromna Allahova blagodat na Ahmadi muslimanima da smo, u ostvarenju predskazanja Èasnog Poslanika, s.a.v.s., ubrojani meðu Zajednicu Obeæanog Mesije a.s. Ostatak muslimanskog svijeta je podijeljen i rastavljen uprkos toga što imaju dr`avnu moæ i što su bogati naftom. Njihove vjerske voðe ih neprestano zavode (pogrešno vode) i sektaški razdor je široko proširen. Sve ovo – uprkos (nasljeðivanja) krasnog uèenja islama – je zbog toga što su odbili Obeæanog Mesiju a.s. Ahmadi treba da uvijek budu zahvalni i iskazuju hvale Allahu za blagoslov da su meðu zajednicom Obeæanog Mesije a.s. Zatim je Huzur citirao molitve bogobojaznog potomstva iz sureta Al Imran (3:39) i sureta Al Saffat (37:101) i rekao da su poslije sklapanja braka ljudi prirodno gorivi da imaju djecu, ali kad uèe dove za ovo, treba da imaju na umu da ta dova bude za bogbojazne potomke koji æe nastaviti da slu`e vjeri. Nadalje, najznaèajnije je da roditelji treba da razmisle o svom vlastitom polo`aju u ovom pogledu. Pogotovo roditelji djece koji su u wakf-e-nau programu, treba da se stvarno zamisle nad ovim i mole da im Allah podari djecu koja istinski slu`e vjeri i koja tra`e put Allahovog zadovoljstva. Huzur je naveo ajet 25 iz sureta Bani Israil (17:25) i objasnio o ljubaznom i blagom postupku koji èovjek treba da ima sa svojim roditeljima. Huzur je rekao da nije va`no šta roditelji rade, na djeci je obaveza da im samo pokazuju ljubaznosti i uslu`nosti zato što nije va`no koliko nastojimo – mi nikada ne mo`emo vratiti roditeljsku ljubaznost i naklonost. Huzur je naveo nekoliko hadisa da dalje objasni ovaj predmet i rekao da je on primijetio da u neko vrijeme ljudi (muškarci) slu`e vrlo dobro svoje roditelje, što je veliko, meðutim, u drugu ruku oni ne vode 7 raèuna o uzdizanju svoje vlastite djece zato što loše tretiraju majku svoje djece i tako su nemarni o obuci svojih potomaka. Oni ne skreæu pa`nju svojoj djeci da poštuju svoju majku, a to je najva`nije. Zatim je Huzur citirao jedan broj Kur’anskih dova za zaštitu protiv protivnika i tra`io od skupa da ka`u ’amin’ na sve ove molitve. Ove dove su bile iz sureta Al Mu’minun (23:27), sureta Al Tahrim (66:12), sureta Al Saba (34:27), sureta Al Kamar (54:11), sureta Al Šu’ara (26:119) i sureta Al Maidah (5:84). Huzur je rekao da ove dove pogotovu treba da uèimo ovih dana. Huzur je takoðe naveo nekoliko dova Èasnog Poslanika, s.a.v.s., meðu kojima su: ’O Allahu, mi Tebe stavljamo (kao štit) protiv njih i tra`imo Tvoje sklonište od njihovog zla’ i ’O Ti koji (imaš moæ da) okreæeš srca, èvrsto postavi moje srce na Tvojoj vjeri.’ Huzur je onda naveo neke objavljene dove Obeæanog Mesije a.s. koje tra`e Allahovu pomoæ i sklonište od protivnièkog naroda. Huzur je onda proèitao izvadke iz uzvišenog pisanja Obeæanog Mesije a.s. koje tješe i savjetuju sa ljubavlju i naklonošæu. Huzur je rekao da ako drugi i dalje ne shvataju njegovu poruku, onda æe se dogoditi Allahova odredba kao što æe se dogoditi i njen logièan zakljuèak. Ostaje da mi treba da nastavimo da molimo da ako ovi ljudi mogu biti spašeni da budu spašeni; inaèe æe sa njihovim oporuèenim voðama postupati sam Bog. Navodeæi izraz ’Adem II’ iz pisanja Obeæanog Mesije a.s., Huzur je rekao da nas Allah omoguæi da èinimo iskrene dove tako da budemo u stanju da u Allahovim oèima ispunimo misiju ’Adema II’ kako najbolje mo`emo. Veselam