Hutbe

Hutba 20. oktobar 2006. – Stvarne vrijednosti namaza u petak (džume)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Navodeæi ajete 10 do 12 iz sureta Al D‘umu’a (62:10-12), Huzur je odr‘ao govor o stvarnim vrijednostima d‘ume. U uvodu je Huzur rekao da su sretni oni koji su toku ovog ramazana, prema svojim moguænostima, nastojali da budu ubrojani meðu primaoce Bo‘ije ljubavi i zadovoljstva. Onima koji još nisu imali priliku da to urade mogu iskoristiti prednost ovih nekoliko preostalih dana ramazana i skupiti Allahovu blagodat. Huzur je objasnio da èak samo jedan momenat, koji je potrošen na Allahovom putu sa potpunom iskrenošæu, mo‘e izvršiti ogromnu promjenu nabolje. Huzur je rekao da nema nikakvog pitanja beznaða što se tièe Allahovog Biæa, meðutim, èovjek 3 treba da prihvati puteve koje nas je uèio Èasni Poslanik s.a.v.s. – puteve koji su postali stare zaboravljene uspomene i kasnije bili o‘ivljeni od Obeæanog Mesije a.s.. Mi smo sretni da smo prihvatili onoga koji je obnovio ova uèenja. Na‘alost, mnoge novotarije (vjerske novine) su sveopšte meðu neahmadi muslimanima, od kojih je jedna shvatanje ’zadnjeg petka’ u ramazanu, iako o tome nema nikakve svjedod‘be u Kur’anu i hadisu. Zapravo, dat je va‘an i veliki znaèaj d‘uma-namazu uopšteno. Huzur je rekao da je za veliko ‘aljenje da uprkos ulaska u bai’at (zavjet odanosti) Obeæanog Mesije a.s., neki Ahmadi takoðe moraju da se saglašavaju sa ovim shvatanjem zadnje d‘ume ramazana, po svom daleko veæem brojnom prisustvu nego što su prisutni u bilo koji drugi petak, i to uprkos stalnih opominjanja od svih halifa o suprotno tome. Huzur je rekao da je Halifatul Mesih IV (da Allah ima milost prema njemu) savjetovao da zadnji petak ramazana treba da usredsredi našu pa‘nju u pripremanju i doèeku slijedeæeg petka, i da tako treba da idemo naprijed u duhovnom razvoju. Pozivajuæi se na prvi prouèeni ajet na poèetku ove hudbe, Huzur je rekao da ovo ne oznaèava ni jedan poseban petak, nego je zapravo naglašavanje da po‘urimo da spominjemo Allaha (svakog) petka. Huzur je primijetio da vrlo èesto ljudi kasne na d‘umu, i, dok neki imaju opravdan razlog (zbog zaposlenja, prevoza, itd.), drugi kasne samo iz navike. Huzur je objasnio da hadis navodi da je nagrada onima koji sti‘u prvi radi d‘ume znaèajno veæa nego onima koji kasne. Huzur je rekao da on uvijek vidi ista, poznata lica u prvim redovima u ovom skupu i da on zna da neki od njih rade, pa ipak uspijevaju da budu ovdje na vrijeme. Huzur je rekao da je nedolazak na vrijeme jednostavno izgovor, Allah je taj koji je opskrbljivaè, èak iako neko dolazi na d‘umu izla‘uæi se potencijalnom (poslovnom, slu‘benom) gubitku, Allah pravi aran‘mane da sprijeèi takav gubitak ili èak, ako se gubitak dogodi, Allah obezbjeðuje iz drugih neoèekivanih sredstava. Huzur je rekao da nemar prema prisustvovanju d‘umi potièe iz nedostatka svijesti, jer bi inaèe ljudi nastojali da zarade va‘ne nagrade koje donosi raniji dolazak na d‘uma-namaze. Huzur je rekao da trajanje putovanja na d‘umu i prisustvovanje d‘uma-namazima nije više od dva sata i, kao što je Chaudri Zafrullah Khan jedanput objasnio skupu prisutnih nemuslimana, manje je nego vrijeme koje potrošeno da se završe dvije runde igre brid‘a (karata). 4 Pozivajuæi se na drugi prouèeni ajet na poèetku, Huzur je rekao da on govori o zaraðivanju blagoslova ovog svijeta kad se završi d‘uma. U njemu je upuæivanje na tra‘enje ’ovlaštenih’ sredstava za ‘ivot i izbjegavanja onog što je neovlašteno. Treæi ajet spominje one koji su skloni ovosvjetskim zabavama i koji nemaju èula da tra‘e Allahovu blagodat. Zaista su ovo ljudi koji su napravili bogove od svojih poslova i svojih zabava. Huzur je rekao da su u ovo doba široko raširene ovosvjetske zabave koje nude šejtanske sklonosti. Sure d‘uma takoðe spominje dolazak Obeæanog Mesije – ljudi koji su zaokupljeni u svjetskim dangubama su oni koji ne prihvataju Mesiju, no iskrenim vjernicima je nareðeno da o‘ive svoje obo‘avanje Boga. Svi Ahmadi muslimani treba da ovo shvate i nastoje i budu primaoci Allahove milosti. Huzur je naveo nekoliko hadisa i objasnio znaèaj i stvarne vrijednosti (bit) d‘uma-namaza i objasnio da dok postoji veliko upozorenje o propuštanju d‘uma-namaza uopšte, nema posebnog spominjanja zadnjeg petka u ramazanu. D‘uma-namazi su obavezni za sve vjernike, ali postoje izuzeci za one koji su bolesni, za putnike, ‘ene, djecu i robove. Huzur je objasnio da oni koji imaju izbor treba da ne putuju petkom i dodao da nije neophodno za ‘ene da prisustvuju d‘uma-namazima, ali je neophodno da prisustvuju bajram-namazima pod svim okolnostima. Pozivajuæi se na hadis Huzur je takoðe objasnio da u toku d‘umanamaza doðe kratki trenutak kad je vjerniku poklonjeno ono dobro koje on ili ona tra‘e. Huzur je dodao da neki komentatori smatraju da je hudba petkom dio d‘uma-namaza, tako da se trajanje ovog ’posebnog Bo‘ijeg prihvatanja’ takoðe prote‘e na to. U svjetlu ovoga, i u nastavku zadnjih nekoliko hudbi, Huzur je naveo neke dove. Prva dova je bila ajet 34 iz sureta Ankabut (29:34) koji tra‘i pomoæ protiv bezbo‘nih ljudi. Huzur je rekao da ovu dovu trebamo uèiti u izobilju u sadašnje vrijeme, tako da svaki Ahmadi bude zaštiæen od izopaèenosti, bilo istoka ili zapada. Zatim je Huzur naveo neke dove Èasnog Poslanika s.a.v.s.: ’O moj Allahu, ja tra‘im sklonište od svih loših morala, loših djela i loših ‘elja.’ Huzur je proèitao isjeèke iz pisanja Obeæanog Mesije a.s. u kojima nareðuje upuæivanje dova Allahu i tra‘enje oprosta i da poniznost napravimo svojom praksom. Huzur je molio da (Allah dadne da) se osvjedoèimo u primanje ovih dova u toku ramazana i da se iskreno 5 okrenemo Allahu i da privlaènosti ovog svijeta za nas ne budu ravne èak ni prašini meðu prstima. Zatim je Huzur dao loše vijesti o Ahmadi muslimanu po imenu Abdullah Nijaz, sahibu ubijenom u Šri Lanki 14. oktobra. On je nadgledao i slu‘io lokalnom d‘ematu Ahmadija d‘amije i bio je krajnje predan, on je iza sebe ostavio udovicu i èetvoro djece i svoju staru majku. Huzur je rekao da hod‘e iz Pakistana obuèavaju ljude u Šri Lanki da ubijaju Ahmadi muslimane, da postignu nagradu kod Allaha. On je trenutno otišao da obavi umru i obuèava svoje sljedbenike da ubiju vodeæe ljude u Ahmadija d‘ematu, tvrdeæi da æe oni po njegovom povratku oteti Ahmadija d‘amiju. Huzur je rekao da su ovi ljudi takoðe napali 21 godinu staru Ahmadi muslimanku (koja ‘ivi u toj oblasti) kad je išla u d‘amiju. Jedan mlad èovjek je primljen na lijeèenje u bolnicu i Huzur je tra‘io da uèimo dove za njegovo ozdravljenje. Huzur je molio (Boga) da nas zaštiti od svakog zla i od zavjera ovih protivnika, te da oni uvide smisao toga, a ako ne, da budu uèinjeni znakom koji opominje.