Hutbe

Hutba 15. decembar 2006. – Božiji atribut Ar Rahman (Milostivi)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Citirajuæi ajet 23 iz sure Al Hašr (59:23) Huzur je ovog petka odr‘ao svoju hudbu o Bo‘ijem atributu Ar Rahman (Milostivi). Kroz pisanje Obeæanog Mesije a.s. Huzur je objasnio da odlikom Rahmanijjata (odlike da bude Milostivi) sva stvorenja opæenito primaju dobrobit koja prevladava. To je Bo‘iji atribut koji je spomenut u Èasnom Kur’anu poslije spominjanja atributa Rabb tako da se mo‘e zapaziti niz (slijed). Imam Ragib je objasnio da rijeè rahmat (milost, milostivost) podrazumijeva blagost koja je uzrok blagonaklonosti i ljubaznosti dodijeljenih osobi koja to treba. Meðutim, za Allaha ova rijeè jedino oznaèava poklanjanje blagonaklonosti i ljubaznosti. Imam Ragib navodi hadis e kudsi da kad je Bog stvorio maternicu (rahm) On je izjavio: ’Ja sam Rahman a vi ste rahm. Onaj ko se pove`e s vama Ja æu se takoðer povezati s njima. Onaj ko vas odvoji Ja æu ih slomiti u komadiæe.’ Huzur je objasnio da je ovdje odlika Rahmanijjata povezana sa èuvanjem veza sa bliskom rodbinom. Imam Ragib je objasnio da kroz Rahmanijjat Allah daje svima i svakome dok je Njegov Rahiimijjat iskljuèivo za vjernike kao što je objašnjeno u ajetu 157 iz sure Al Araf (7:157). Ukratko Rahman je Bog Koji pokazuje milost, poklanja blagonaklonost i ljubaznost i naklonjen je kroz dobronamjernost i obezbjeðuje opskrbe. Imam Razi je objasnio da je Rahman Biæe koje poklanja dobrobit takve vrste koje èovjek nema moæi da daje. On je naveo dvije prièe da ovo dalje objasni ukljuèujuæi vranu koja poma‘e da nahrani bespomoænog èovjeka i škorpiju koja ujeda zmiju uzrokujuæi da oboje umru u blizini uspavanog èovjeka èiji je ‘ivot zauzvrat pošteðen. Obeæani Mesija a.s. je rekao da kroz atribut Rahman, Bog poklanja bez tra‘enja. Èasni Poslanik s.a.v.s. je bio savršena manifestacija èetiri glavna Bo‘ija atributa: Gospodar, Milostivi, Samilosni, Gospodar sudnjeg 31 dana. Baš kao što termin ‘Gospodar svih svjetova’ zahtijeva univerzalni Rabubijjat (odliku da odr‘ava i hrani) buduæi da je ’milost za sve svjetove’ tako je doborèinstvo Èasnog Poslanika s.a.v.s. bilo takoðer proglašeno da je za sve svjetove. On je takoðer bio savršena manifestacija odlike Rahman zato što je njegovo dobroèinstvo besprimjerno. Za razliku od drugih koji su rekli da je odlika Rahman bila iskljuèiva Bogu, Obeæani Mesija a.s. je tvrdio da buduæi da je bio savršen èovjek, Èasni Poslanik s.a.v.s. je u sebi imao ovu odliku više od bilo koga drugog i da obièna osoba takoðer treba da te‘i ka ovom primjeru. Huzur je rekao da ovo mo‘e biti postignuto kroz slu‘enje ljudima i posvajanjem puteva provoðenja društvene dobrobiti. Huzur je rekao da svaki Ahmadi musliman treba da se usredsredi na ovaj aspekt. On je rekao dok smo na ovom predmetu, on æe spomenuti da Zajednica ima sistem na pravom mjestu da pomogne siromašne sa troškovima sklapanja braka, medicinskim pitanjima i obrazovanjem. ’Merjem fond’ zapoèet od Hazreti Halifatul Mesiha IV r.a. je ogroman program društvene dobrobiti. Medicinski tretman je dat ljudima u nepovoljnom polo`aju u siromašnim zemljama. Treba da se zna o ovim stvarima. Sadaka treba da bude data sa `eljom za slu`enje ljudima. Na ovaj naèin poprimajuæi atribute da budemo milostivi mi æemo biti primaoci Njegove milosti. Huzur je takoðer spomenuo da su doktori potrebni u bolnicama u Rabvi i takoðer u Afrièkim zemljama. Doktori treba da posvete (vakf) nekoliko godina ili svoj ‘ivot za ovu svrhu. Ovo æe ih blagosloviti ogromnim duhovnim nagradama od Bo‘ijeg Rahmanijata. Obeæani Mesija a.s. je rekao da je odlika Rahmanijjat èista blagonaklonost i silna dare‘ljivost i nije izazvana bilo kakavim dobrim djelom i nije plod ili nagrada bilo èega. Pokornost ili nepokornost nisu va‘ni u njegovoj razdiobi. Huzur je rekao da Èasni Kur’an spominje atribut Milostivi Bog vezano sa obo‘avanjem. Bo‘iji poslanici su sazivali ljude Milostivom Boga za njihovo vlastito dobro a ne za bilo kakvu naknadu. Njihovo uèenje nije da budemo nezahvalni. Iako je dobrobit Rahmanijjata univerzalna ona treba da èovjeka nakloni prema Njegovom obo‘avanju i pokoravanju Njegovim naredbama. Uprkos toga što ljudi odbijaju Boga, Njegov Rahmanijjat ostaje nadmoæan. Da nije bilo ove Bo‘ije odlike, veæina ljudskog roda bi bila uništena zbog njihovih prekršaja i grijeha. 32 Citirajuæi ajet 31 iz sure Al Rad (13:31) Huzur je rekao da je ovo odgovor nevjernicima u tome da je jedino odlika Rahamnijjata ta kroz koju je kazna bila odvraæena i data odgoda. Pozivajuæi se na ajet 91 sure Taha (20:91) Huzur je rekao da je hazreti Harun a.s. skrenuo pa‘nju ljudima Musaa a.s. o tome zašto su oni obo‘avali kravu radije nego Milostivog Boga. On je dozivao pravom putu. Tako, Huzur je rekao, odlikom blagonaklonosti Milostivog Boga On je upuæivao ljude kroz Svoje poslanike tokom godina. 1400 godina unazad On je napravio aran‘man za uputu cijelog èovjeèanstva. Onda u ovom dobu On je poslao Obeæanog Mesiju a.s. za uputu. Citirajuæi ajete 61-64 iz sure Al Furkan (25:61-64) Huzur je objasnio da je tu odgovoreno na pitanje nevjernika o tome ko je Milostivi Bog. Milostivi Bog je Onaj Koji je stvorio Sunce i Mjesec za našu korist, sa kojima je povezan ‘ivot ljudi i ‘ivot bilja. Oba, i fizièki i duhovni ‘ivot ljudi je povezan i ovisi o Milostivom Bogu. Huzur je rekao da ovih dana sa njihovim postupcima i praksom, iako ne u mnogo rijeèi, ovo je upravo šta ljudi pitaju: Ko je Milostivi Bog? Dobivajuæi svjetlost od Sunca od prije 1400 godina, Obeæani Mesija a.s. je u ovom dobu dalje raširio ovo svjetlo. Zato je neophodno da ga prihvate u ovo doba, u protivnom se èovjek svodi na postavljanje pitanja, ko je Milostivi Bog? U jednu ruku muslimani jasno izgovaraju da su u strašnoj neprilici i da je potreban Reformator. U drugu ruku oni sna‘no i u praktiènim izrazima odbijaju ovaj Bo‘iji atribut. Svjetlo Obeæanog Mesije a.s. je od Milostivog Boga, prihvatite ga ili æete inaèe nesvjesno odbiti ovaj Bo‘iji atribut. Oni od nas koji su prihvatili Obeæanog Mesiju a.s. su sretni, meðutim, mi ne treba da samo ovim budemo zadovojni. Naša je obaveza da Ga obo‘avamo sa poniznošæu i da na oholost protivnika odgovorimo sa blagošæu i mirom. Huzur je rekao da molimo za ove ljude, jer je to ono što zahvalni Bo‘iji robovi èine. Huzur je proèitao isjeèak iz pisanja Obeæanog Mesije a.s. objašnjavajuæi napred spomenute Kur’anske ajete iz sure Al Furkan. Huzur je rekao da su Ahmadi muslimani uvijek primali verbalne uvrede ali odgovor verbalne uvrede nije u njihovoj prirodi. Huzur je rekao da je ova èinjenica da nema kazne uprkos ugnjetavanja i proganjanja je manifestacija Rahmanijjata. 33 Meðu Kur’anskim ajetima koje je Huzur citirao da objasni odliku Milostivog Boga je bio ajet 20 iz sure Al Mulk (67:20). U zakljuèku je Huzur rekao da nas èinjenica da smo spoznali i prepoznali Milostivog Boga omoguæuje da se još više usredsredimo na Njegovo obo‘avanje i da, primjenjujuæi na sebe odliku milostivi, nesebièno slu‘imo ljudskom rodu i molimo za one koji nas verbalno vrijeðaju, inšallah naše dove æe donijeti plod. Huzur je podsticao da molimo za ljude uopšteno i muslimane posebno zato što oni sebe ve‘u za onoga koji je imao milosti za sve svjetove. Da ih Allah spasi od uništenja radi Èasnog Posanika s.a.v.s.. Zatim je Huzur tra‘io da uèimo dove pošto za nekoliko dana ide u posjetu u Njemaèku. Huzur je rekao da su oni planirali puni program aktivnosti Zajednice u Njemaèkoj i on æe iz Njemaèke takoðer odr‘ati svoj tradicionalni govor završnog dana ðelse u Kadianu. Huzur je tra‘io dove za svoje putovanje i uspjeh, i Allahove blagoslove za redovna zauzeæa.