Hutbe

Hutba, 21. septembar 2007.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj hudbi danas nastavio na temu blagoslova ramazana.
Citirajuæi ajete 185-186 iz sure Aj Bakara:
“Odreðeni broj dana, a ko god od vas bude bolestan ili bude na
putu, neka posti isti broj drugih dana; a onima koji ne mogu (da
poste) otkup (fidija) je da nahrane jednog siromaha. A ko god
dobrovoljno uèini neko dobro djelo, to je bolje za njega. Ako postite,
to je bolje za vas, da samo znate.
Mjesec ramazan je onaj u kojem je Kur’an objavljen kao jedna
uzvišena Uputa za ljude, u kojem je jasno objašnjenje Upute i Furkan
(razlikovanje istine od neistine). Zato, ko god je od vas prisutan u
ovom mjesecu, neka posti. A ko god je bolestan ili je na putu, neka
ispuni broj drugih dana. Allah vam ‘eli olakšicu i ne ‘eli teškoæe za
vas, i ‘eli da upotpunite broj, i da velièate Allaha što vas je uputio,
i da budete zahvalni.” (2:185,186)
Huzur je rekao da je post u mjesecu ramazanu zaista (duhovna)
borba i trud, i samo kroz takvu borbu (i trud) èovjek razvija
bogobojaznost (takvu) i posti‘e blizinu Bogu.
Huzur je rekao da ovaj ajet objašnjava da je samo mali broj dana
ramazana i postali su obavezujuæi tako da mo‘e biti uèinjen napor da
postignemo svrhu ‘ivota, a to je da postanemo istinski robovi Bo‘iji.
Bog nije nepravedan, iako je post borba (trud), koji katkad mo‘e izazvati
neudobnost, on nije naumljen kao okrutnost, tako da su oni koji
privremeno nisu u stanju da poste izuzeti od toga.
Iako su oni koji imaju kratkotrajnu bolest ili moraju hitno da putuju
izuzeti od posta u toku ramazana, meðutim ako ‘ele da napreduju u
14
duhovnosti i bogobojaznosti i da tra‘e Allahovo zadovoljstvo onda kad
budu bolje treba da poste ono što su propustili. Ovo je znak istinski
bogobojazne osobe.
Huzur je rekao da bolest koja nas izuzima od posta ne treba da bude
tek izgovor o bolesti, slièno svakodnevno putovanje na posao nije
putovanje s ovom suoznakom. Huzur je rekao da je ovo posebno
spomenuo pošto ima sloj ljudi, pogotovu na mjestima sa oštrim
vremenom koji nepotrebno tra‘e izgovore.
Zaista Allah brine za Svoje robove – one koji istra‘uju puteve da
tra‘e Njegovo zadovoljstvo. Iz ovog razloga bolestan i putnik imaju
izuzeæe. Uz to oni koji nemaju snage da poste mogu dati fidiju (otkup).
Oni koji mogu postiti kasnije mogu takoðer dati fidiju, to je vrlina.
Meðutim neophodno je za njih da kasnije poste.
Obeæani Mesija a.s.je objasnio da su oni koji mogu da plate fidiju i
budu izuzeti osobe koje se ne nadaju da æe biti u stanju da poste kasnije,
kao što su stariji ili trudnice, itd. Nije ovlašæujuæe za druge da
jednostavno plate fidiju i ne poste, umišljajuæi nesposobnost.
Iako je post bio propisan za razvijanje bogobojaznosti ipak, kako je
islam religija koja se sla‘e sa prirodom, on zato daje opraštanja za
situacije koje se prirodno raðaju u ‘ivotu. Meðutim, postizanje
bogobojaznosti treba uvijek da bude cilj, tako, ako post nije moguæ,
treba ili da siromašna osoba bude nahranjena ili da se plati fidija.
Pozivajuæi se na hadis koji navodi da æe namaz koji nije obavljen sa
dobrom namjerom biti baèen natrag na klanjaèa., Huzur je rekao da æe
slièno tome fidija koja je data sa lošom namjerom biti baèena natrag na
tu osobu.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da je fidija za one koji nemaju snage ili
sposobnosti da poste. On je rekao da religija koja nema nikakve borbe
(truda) nije ništa. Kad osoba nastoji da naðe lahak izlaz kroz izgovore
ona se okreæe od vjere. Huzur je rekao da nam jeste zaista bila data
odredba da propustimo post pod odreðenim uvjetima; no, najbolje je
da ga propustimo samo u opravdanim situacijama.
Huzur je dodao da post nije samo duhovno koristan nego, kao što
nauka sada pripoznaje, on takoðer ima i fizièke koristi.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da se osoba èije je srce obradovano na
dolazak ramazana ali koja ne mo‘e postiti zbog bolesti, kod Boga smatra
15
kao da je postila. On je rekao da èovjek uvijek treba da izbjegava
opravdanja i izgovore. Obeæani Mesija je naveo da se, kad je postio bez
prekida šest mjeseci, u viziji sreo sa grupom Bo‘ijih poslanika koji su
uèinili primjedbe što je sebe stavio kroz toliko mnogo teškoæe.
Huzur je rekao da je Èasni Kur’an veliki izvor upute i ništa u njemu
nije bez cilja naše koristi. On obuhvata uredbu da razvijemo duhovne i
mloralne vrijednosti. On, zaista, takoðer nosi u sebi aspekte svjetskog
znanja i iznosi znanje o kojem niko nije bio obaviješten prije 1400 godina
a koje je sada dokazano.
Objašnjavajuæi drugi ajet koji je citirao na poèetku Huzur je rekao da
nam on govori da je Èasni Kur’an bio objavljen u mjesecu ramazanu, to
jest, njegova prva objava je bila u ramazanu (96:2). Huzur je rekao da
sama prva objava pokazuje na èinjenicu da je Bog stvaralac cijelog
svemira i jedini On je vrijedan obo‘avanja. Huzur je rekao da se sura Al
Alaq (sura 96) završava porukom da je jedino obo‘avanje Boga (sed‘da)
izvor da postignemo blizinu Njemu.
Huzur je rekao da je jedan naèin obo‘avanja, koji nadalje uljepšava
obo‘avanje i èisti dušu, post u ramazanu. To je oblik obo‘avanja,
‘rtvovanja (borbe) koji ima Allaha kao svoju nagradu. Huzur je rekao
da citirani ajet èini jasnim da je post obavezujuæi, zato vjernici ne treba
da budu nemarni u razumijevanju ovoga. Takav je znaèaj posta da je on
stalno spominjan. Huzur je rekao da ’poštovanje’ posta mo‘e biti glavni
povod popravljanja jer vjernik izbjegava mnoge poroke tokom posta,
zapravo se vjernik u toku posta takoðer odrièe mnogih dopuštenih stvari
radi Allaha i iz tog razloga Allah proglašava da bude nagrada za to.
Èasni Kur’an koji je bio objavljen u ramazanu uputa je za sva vremena
i doba, i sada nema zahtjeva za novi Šerijat (vjerski zakon). Onaj ko
‘eli da tra‘i ovu uputu sa dobrim namjerama naæi æe oèite znakove u
njemu koji æe razluèiti istinu od neistine. Zaista, mi smo do kraja sretni
da vjerujemo u ovu Knjigu. Njene naredbe su obuhvatne, potanko
iznesene sa argumentom i rasuðivanjem, pobli‘e oznaèavajuæi pozitivno
i negativno. U doatak tome on takoðer predstavlja izlaganje i argument
svoje vlastite vjerodostojnosti kao i onog šta je neistinito. Onaj ko je
blagoslovljen sa takvom knjigom treba da nastoji i ispuni sve njene
naredbe, a jedna takva naredba je da postimo tokom ramazana, da
razvijemo duhovnost, da postignemo Bo‘iju blizinu i onda da
pripovijedamo Allahovu naklonost i milost.
16
Huzur je rekao da je Kur’an bio objavljen ne samo kao savršena uputa
nego smo kroz ramazan neprestalno podsjeæeni da je ova blagoslovena
uputa bila prvo objavljena u ovom mjesecu. Ova èinjenica koncentrira
pa‘nju na podizanje standarda obo‘avanja tokom ovog mjeseca isto
tako kao i porast moralnih/društvenih vrijednosti tako da èovjek bude
udmaknut od zla svog ’ja’ koliko je moguæe.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da ramazan proizvodi ’sjaj/blistavilo’
srcu kroz koji se otvaraju vrata vizijama i èovjek mo`e ’iskusiti’ Bo`iju
blizinu.
Huzur je napomenuo da je tokom ovog mjeseca namaz posebno
obavljen da istinski tra‘imo èišæenje svoga ’ja’, svaki ovakav namaz je
obavljen sa najveæom iskrenošæu i potpuno je lišen bilo kakvog vanjskog
uticanja, imajuæi na umu da Allah pomnjivo motri. Èišæenje svoga ’ja’ je
brzo kroz takav namaz i samo ga posti‘u oni koji se boje Allaha u tajnosti/
privatno.
Huzur je rekao da ambijent ramazana i obavljanje namaza proizvodi
èišæenje duše koja brzo osposobljava èovjeka da se oslobodi ’nafs e
ammara’ (’ja’ koje potièe na zlo) zato što su ovo dani kad je šejtan vezan
u lance. Zaista naši iskreni napori tokom ramazana nas mogu odvesti
od stanja ’nafse lavvama’ (’ja’ koje sebe prekorava) do ’nafse mutmaina’
(duše u miru). Dodajuæi, Huzur je rekao da zaista Allah poklanja svakoj
osobi u skladu sa njenom moguænosti.
Huzur je rekao da je svakog ramazana u toku ‘ivota Èasnog Poslanika
s.a.v.s. melek D‘ebrail ponovo ponavljao sav do tada objavljeni Kur’an
sa Poslanikom. U toku zadnjeg ramazana on je Kur’an ponavio dva puta.
Ovo skreæe našu pa‘nju na èinjenicu da, dok postimo i obavljamo iskreni
namaz, treba takoðer da nastojimo da uèimo Kur’an tokom ramazana.
Naša Zajednica je organizovala ders u toku ramazana, i treba da ga
slušate. Takoðer treba da nastojimo i provedemo Kur’anske naredbe u
svojim ‘ivotima; samo onda æemo biti u stanju da izvuèemo istinsku
korist iz toga i bit æemo meðu onima koji su zahvalni.
Da nas Allah osposobi da budemo primaoci svih blagoslova ramazana.