Hutbe

Hutba, 07. decembar 2007.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj hudbi danas dao izlaganje o Bo‘ijem atributu Al
Hakim (Mudri). Huzur je rekao da je nekoliko prošlih petaka odr‘ao
hudbe o Bo‘ijem atributu Al Aziz (Moæni) i da je objasnio da je polovina
kur’anskih citata atributa Al Aziz vezano sa atributom Al Hakim, zbog
toga je sa objašnjenjem kur’anskih ajeta za atribut Al Aziz takoðer
donekle bio obuhvaæen i predmet atributa Al Hakim.
Prema arapskom leksikonu Al Hakim je Onaj sa mudrošæu i da
mudrost u svom indirektnom znaèenju obuhvata najizvrsnije stvari sa
najizvrsnijim znanjem, stvari koje su naizvrsnije odlikom roðenja ili
zbog svojih aributa, svog statusa itd.
U hadisu je Èasni Kur’an nazvan Hakim (Sudac), da je to najodluènija
(najpresudnija) Knjiga. Meðutim, bogobojaznost (takva) je uvjet u
njegovom razumijevanju i radi ovoga èovjek treba da bude hakim u
okviru svoje sposobnosti.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da postoji fantastièna razlika izmeðu
tra‘enja oèevidnog znanja i znanja Kur’ana. Bogobojaznost (takva) nije
neophodan faktor u cilju tra‘enja ovosvjetskog znanja niti osoba treba
da svoju rijeè i djelo dr‘i u skladu sa Allahovim naredbama za postizanje
ovosvjetskog znanja. Zapravo, što ljudi stièu više ovosvjetskog znanja
to više postaju ateisti. Evropa i Amerika su napravili ogroman napredak
u ovosvjetskom znanju meðutim njihovo duhovno stanje je krhko.
Suprotno, s ciljem da tra‘i religijsko znanje od osobe se tra‘i da ima
poniznost. Kur’an je Bo‘ija Knjiga i njegovo znanje je u Allahovoj ruci,
i bogobojaznost je kao ljustve preko kojih mo‘emo dokuèiti ovo znanje.
Zaista je svijet uvijek naklonjen prema ovosvjetskom znanju i zaèaran
je izumima modernog doba i tome sliènim. Mimo toga, oni muslimani
koji se prikljuèuju staroj školi razmišljanja zapetljani su u gramatièkim
pitanjima i zakoèeni su na specifiènom izgovaranju odreðenih
kuir’anskih rijeèi.
Imam Ragib je rijeè ‘Hikmat’ ili mudrost definisao kao dosezanje
istine kroz znanje i razumijevanje (zdravo zakljuèivanje), u terminima
upotrebe ove rijeèi za Allaha, Imam Ragib je rekao da je to pronicljivost
i shvatanje o Njemu kroz koje Ga osoba mo`e razumjeti. Kad se odnosi
na Allaha kao Hakim to sigurno ne oznaèava ista znaèenja, upravo kao
što Èasni Kur’an proglašava u suri Al Tin:’Zar Allah nije najbolji Sudac’
(95:9).
9
Hazret Muslih Maud r.a. (da Allah bude zadovoljan s njim) je rekao
da je jedno znaèenje rijeèi Hakim ’uèenjak’; drugo znaèenje je onaj ko
sudi mudro, onaj ko sve stvari izvršava na fin naèin, èije stvari ne mogu
biti pokvarene od bilo koga.
Citirajuæi ajete 31 do 33 iz sure Al Bakara Huzur je objasnio da ovi
ajeti za nas otkrivaju da meleki proglašavaju da oni jedino imaju znanje
kojem ih je Allah poduèio i oni ne mogu obuhvatiti ono što je u
Allahovom znanju, jer On je Sveznajuæi i Mudri. Oni priznaju da su
pitali pitanje o èovjeku koji æe stvarati nered samo u pogledu onoga što
je njima bilo oèigledno. Huzur je rekao da su, sudeæi po sadašnjem
stanju stvari u svijetu, zaista meleki bili u pravu u svojoj procjeni,
meðutim, ne daj Bo‘e, njihovo znanje nije nadmašilo Allahovo znanje,
jer On je proglasio da Njegov zastupnik neæe biti uzrok za nered.
Odgovornost krvoproliæa ljudskog roda kojeg su se meleki bojali ne le‘i
na Ademu, zapravo je uzrok za to spoljašnje neprijateljstvo ili unutrašnja
slabost. Allahov predstavnik je samo uèio da èini dobro, meðutim vanjski
i unutrašnji faktori su izazvali neslogu. Svi Bo‘iji poslanici su se morali
suoèiti sa sliènim situacijama. Zbog toga što je Adem bio Bo‘iji
predstavnik stvorena je neprilika, meðutim, to je takoðer bio uzrok za
mnoge da se poka‘u kao manifestacije Bo‘ijih atributa.
Adem je takoðer proglasio da tako pobo‘ni ljudi nisu mogli proisteæi
bez postojanja sile zla. Ovaj scenario takoðer predstavlja stvar izbora
izmeðu dobra i zla, sposobnost koja melekima nije bila data. Huzur je
naveo urdu poetièni izraz koji u prevodu glasi:
“Bolje je postati èovjek nego melek; meðutim, to zahtijeva veliki
napor.”
Huzur je rekao da su meleki zaista proglasili na roðenju svakog
Bo‘ijeg poslanika da je njihovo znanje bilo ogranièeno i da je Allag
Sveznajuæi i Mudri.
Huzur je rekao da oni koji podi‘u prigovore ovih dana i odbijaju èinjenicu
da Allah šalje Svoje odabrane ljude u svako doba da šire dobro, zapravo
podi‘u progovor ovom Allahovom obièaju od nezapæenog vremena.
Huzur je takoðer rekao da kad se ovi ajeti shvate u dubinu osoba
spoznaje da su meleki priznali da se njihovo znanje nije moglo poveæati
kao što se èovjekovo znanje moglo poveæati prema moguænosti koju je
Allah dao èovjeku.
10
Objašnjavajuæi dalje ovaj predmet Huzur je rekao da je osoba, koja
posti‘e znanje i pronicljivost o Allahu, hakim, èak ako i nije tako jaka u
onom što je u suštini oèigledno ovosvjetsko znanje. Èovjek ne mo‘e
postiæi onu pronicljivost koju Uzvišeni Allah ima o Sebi i u tome le‘i
razlika u mudrosti pripisanoj Allahu i onoj pripisanoj èovjeku.
Citirajuæi ajet 261 iz sure Al Bakara Huzur je rekao da komentatori
uzimaju doslovna znaèenja ovog ajeta. Hazret Muslih Maud r.a. je
objasnio da je, kad je Hazreti Ibrahim a.s. pitao Allaha o ‘davanju `ivota
mrtvima’ i Allah mu rekao da uzme èetiri ptice i uèini ih bliskih njemu,
ukljuèeno znaèenje bilo da moralno obuèi svoju djecu: Ismaila, Ishaka,
Jakuba i Jusufa. Dvojica od ovih sinova su bili direktno moralno
obuèavani od Hazreti Ibrahima a.s. a druga dvojica indirektno.
Spominjanje ’brda’ u ovom ajetu oznaèava visoki moralni polo`aj. Uz
to ovaj ajet takoðer ukazuje na to da æe ’o`ivljavanje vjere’ biti u èetiri
doba. To jest, prvo se to desilo kroz glas Musaa a.s., onda glas Isaa a.s.,
onda Èasnog Poslanika s.a.v.s. i èetvrto kroz glas Obeæanog Mesije a.s.
Na ovaj naèin prva ptica oznaèava narod Musa a.s. a èetvrta ptica
oznaèava Ahmadija zajednicu kroz koju æe srce hazreti Ibrahima a.s.
biti radosno i koja je manifestacija Allahovog atributa Moæni i Mudri.
Ovo stavlja veliku odgovornost na nas da se dr‘imo ovog uèenja
koje pokazuje mudrost u razumijevanju i prosuðivanju stvari, koje se
posti‘e posvajanjem bogobojaznosti, tako da mo‘emo biti svjedoci
vraæanja u ‘ivot (duhovno) mrtvih.
Citirajuæi ajet 115 iz sure Al Anam (6:115) Huzur je rekao da ovo
treba da bude odgovor svakog vjernika bez obzira šta neprijatelji ka‘u.
Mi nemamo potrebe za bilo kim jer mi imamo Allaha kao najboljeg od
svih sudaca, Koji je mudar, i Koji nam je pokazao Svoju duboko mudru
poruku. Zbog toga, ako je Allahov sud s nama mi nemamo brige da li
vlada ili njeno zakonodavno tijelo donosi sud popuštajuæi silama zla,
meðutim, kad naš Bog donosi sud on je odluèujuæi i zbog toga mi
nemamo potrebe za bilo kojim drugim izabranim sudijom.
Danas, mi imamo ubjeðenje da je Hazret Mirza Ghulam Ahmad iz
Qadiana Obeæani Mesija – Allahova knjiga saopštava da æe ovaj Mesija
biti izmeðu ummeta – kakvu onda ovlast zakonodavno tijelo vlade ima
u poreðenju sa odredbom od Allaha, Koji je najbolji Sudac? Zaista, naši
neprijatelji su ti koji æe biti poreknuti a mi æemo biti pobijednici. Mi se
ne brinemo o njihovim osudama koje su lišene bogobojaznosti i koje su
11
gomila neznanja. Allah je zaista najuzvišeniji od svih sudaca i prema
Njegovom sudu mi smo èvrsti na stvarnoj vjeri koju je Èasni Poslanik
s.a.v.s. donio i ostat æemo èvrsti do samog kraja.
Huzur je rekao da ovih dana MTA prenosi serije programa sa Dost
Muhammed Shahid Sahibom (Ahmadi historièarom) koji otkriva sve
èinjenice oko objave 1974. godine (u Pakistanu). Huzur je rekao da ovi
ljudi nisu imali nikakve odgovore onda i oni nemaju nikakve odgovore
sada i neæe imati nikakvih odgovora.
Inšallah, jedino je Ahmadijat taj koji æe, iduæi ispravnim putem, biti
manifestacija Bo‘ijih atributa i raširit æe ih u svijetu.