Hutbe

Hutba, 14. decembar 2007.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je svoju današnju hudbu bazirao na temi manifestacije Bo‘ijeg
atributa Al Hakim u Èasnom Poslaniku s.a.v.s.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je preuzeo najveæu mjeru Bo‘ijih atributa; on
je bio najviše pro‘et Bo‘ijim odlikama i bio je njihova istinska
manifestacija.
On je bio Allahov miljenik zbog kojeg su nebesa i zemlja bili stvoreni;
njegove blagoslovljene rijeèi su tako znaèajne da vjernik uvijek treba
da im uzvrati djelom radi èišæenje sebe. Huzur je citirao ajet 152 iz
sure Al Bakara i objasnio da je uèenje Èasnog Poslanika s.a.v.s.
obuhvatalo od svako dnevnih stvari do stvari nacionalne va‘nosti, svaka
rijeè opremljena mudrošæu. Njegove rijeèi i njegova uputa su, zapravo,
12
bili komentar Èasnog Kur’ana koji pokazuje mudrost u razumijevanju i
prosuðivanju stvari. Njegov savršeni uzor je bio za nas da ga slijedimo
i usadimo mudrost u svoju rijeè i djelo. Sura Bakara ajet potvrðuje da,
što god je Poslanik uèio ili naredio nije bez svrhe i on nije jednostavno
davao uputstva i nareðivao, zapravo je slu‘io kao primjer svega onoga
što je poduèavao. Ovo je razlog zašto nam Allah nareðuje da mu budemo
poslušni, da razmišljamo o njegovim uèenjima i nastojima da ih
razumijemo, èak i ako u potpunosti ne shvatamo njegova uèenja treba
da imamo vjeru da su ona puna mudrosti i da su za našu korist.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao: ’Rijeè mudrosti je izgubljeni imetak
vjernika, zato gdje god je naðe on ima veæe pravo na to.’ Huzur je rekao
da bilo da mudrost naðemo u osobi drugaèije religije, staroj ili mladoj,
bogatoj ili siromašnpj, onoj koja se ne smatra vrlo oštroumnom itd,
ona treba da se posvoji i da se ne odbija s ohološæu.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao: ’Zavist prema dvije vrste ljudi je
odobriva: prema onome kome je dat imetak i on ga troši na Allahovom
putu i onome kome je data mudrost i on je koristi da donosi odluke i uèi
tome druge ljude.’ Huzur je rekao da vjerniku dolikuje da širi bilo šta što
ima mudrost u tome. Èasni Poslanik je smatrao one skupove i okupljanja
(na’im ul majlis) ’izvanrednim okupljanjima’ gdje se o stvarima diskutuje
sa mudrošæu. Zaista je vjernicima nareðeno da odu sa skupa gdje se ne
koristi mudrost i gdje se ruga religiji ukoliko osoba ne ostane s ciljem
da rasvijetli i objasni. Meðutim ako je situacija takva da su ljudi
jednostavno svojeglavi onda je naredba da odemo.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je uèenje i tra‘enje mudrosti smatrao tako
znaèajnim da je dao upute da, ako æe ratni zatvorenici koji znaju èitati
i pisati, svaki nauèiti deset odrasle djece kako èitati i pisati bit æe
osloboðeni. Suprotno optu‘bama koje su napravljene protiv njegove
blagoslovljene liènosti, on je tra‘io znanje i mudrost a ne ljude koji
imaju borbene vještine i mogu njima uèiti ovu odraslu djecu.
Huzur je rekao da mi treba da vodimo raèuna da su za nas danas
putevi i sredstva da postignemo pobjedu takoðer kroz mudrost i znanje.
Ova sredstva treba da budu upotrebljena u svrhu prenošenja poruke
islama koja ima mudrost i znanje, baš kao što je nareðeno u suri AnNahl
ajet 126 (16:126). Huzur je rekao da treba da budu voðene
diskusije s dobrim poznavanjem vjere druge osobe, ne treba da se
upuštate u ciniène debate i kao što je ranije reèeno, ako su ljudi
13
tvrdoglavi i nisu spremni da koriste zdravo zakljuèivanje u diskusiji
onda je najbolje da napustite takve diskusije. Na Allahu je da dadne
uputu ljudima. Hazret Safija r.a., blagoslovljena supruga Èasnog
Poslanika s.a.v.s. je navela da je jedanput, dok je Poslanik boravio u
i’tikafu, ona ga je posjetila jedne noæi i sa njim razgovarala neko vrijeme.
Kad je ustala da ode Poslanik je takoðer ustao da je isprati. Dogodilo se
da su u to vrijeme pored njih prolazile dvije odrasle osobe od vjernika.
Oni su vidjeli Èasnog Poslanika i brzo su prošli. Èasni Poslanik ih je
pozvao i rekao im da je ova gospoða bila Safija. Obojica prolaznika su
bili postiðeni da im Poslanik to objašnjava, meðutim Poslanik je
odgovorio da šejtan uliva zlo u srca i da je on ‘elio da zato stvar objasni.
Huzur je rekao da je ovdje moralno uèenje da treba da nastojimo da
spasimo druge od posrtanja; pogotovu je ta du‘nost na vršiocima
du‘nosti Zajednice treba da vode raèuna o ovome. Nije da samo velike
stvari izazivaju ljude da posrnu, ponekad èak sporedne stvari mogu
izazvati ljude da posrnu, zbog toga treba da bude dato rasvjetljavanje i
objašnjenje gdje je neophodno.
Citirajuæi ajet 28 iz sure An Nur (24:28) Huzur je naveo hadis u
kojem je neki èovjek virio kroz rupu u privatni smještaj Èasnog Poslanika
s.a.v.s. Poslanik je u to vrijeme èešljao svoju kosu. Kasnije mu je Poslanik
rekao da bi mu, da je znao da je virio u njegovu odaju, probušio oko
èešljem. On je objasnio da je naredba iz 24:28 bila bazirana na tome da
ne gledamo u kuæe drugih ljudi bez odobrenja.
Objašnjavajuæi znaèaj planiranja i pravljenja aran‘mana, Huzur je
naveo hadis da je jedan èovjek pitao Èasnog Poslanika s.a.v.s. da li
treba da zave‘e svoju kamilu ili da se osloni na Allaha i ostavi je
slobodnom. Poslanik mu je rekao da zave‘e svoju kamilu prvo i onda
se osloni na Allaha.
Meðu primjerima mudrosti Èasnog Poslanika s.a.v.s. Huzur je naveo
dogaðaj bitke kod rovova gdje se pobjeda preokrenula skoro u poraz za
muslimane zato što se misu dr‘ali upute Èasnog Poslanika s.a.v.s.. Huzur
je takoðer objasnio kako se ova bitka završila pobjedom, opet zbog
mudre i ispravne odluke koju je donio Èasni Poslanik s.a.v.s.
Huzur je rekao da je dolazak Èasnog Poslanika s.a.v.s. bio zbog cijelog
svijeta, Allah mu je dao da pokazuje veliku mudrost u razumijevanju i
prosuðivanju stvari èak prije njegovog poslanstva. Huzur je ponovo
naveo dogaðaj stavljanja hid‘re Asvad (crnog kamena u Kabi). Sveti
14
crni kamen je trebao biti stavljen u zid Kabe. Nastala je prepirka o tome
ko æe imati èast da stavi kamen. Stvar je bila tako ozbiljna da je postojala
opasnost od krvoproliæa. Jedna uticajna osoba meðu njiam je rekla:
’Neka prva osoba koja proðe kroz kapiju Kabe bude sudionik.’ Kao što se
dogodilo Poslanik je bio taj koji je prvi prošao kroz kapiju. Oni su odluèili
da æe, pošto on je bio poznat kao Al-Amin (vjerni) prihvatiti njegovu
presudu. Poslanik je tra‘io da bude donesen ogrtaè. On je na njega
stavio sveti crni kamen i tra‘io da predstavnici èetiri klana dr‘e èetiri
strane ogrtaèa. Kad su dosegli zid Kabe on je podigao kamen s ogrtaèa
i stavio ga na zid na zadovoljstvo svih posvaðanih klanova. Izmiriti
grube ljude u ovim uzburkana vremena zahtijevalo je veliku mudrost i
takt koji je bio tako dobro pokazan od Poslanika.
U drugom primjeru mudrosti Èasnog Poslanika s.a.v.s. Huzur je naveo
da je, kad je Èasni Poslank s.a.v.s. poslao ekspediciju za Nad‘ad, jedna
osoba iz plemena Banu Hanifa po imenu Sumama bin Atal, bio doveden
kao zatvorenik. Ashabi su ga privezali za stup Poslanikove d‘amije.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je došao do njega i ispitivao ga:’O Sumama, koji
je tvoj izgovor ili šta ti misliš šta æe biti uèinjeno s tobom?’ On je odgovorio:
’Ja imam pozitivno oèekivanje. Ako narediš da me ubiju, ubit æeš osobu
koja ubija. Ako mi poka‘eš dobru volju, èinit æeš uslugu osobi koja cijeni
uljudnost. Ako ‘eliš imovinu mo‘eš imati koliko hoæeš; (njegov narod mu
je mogao dati imovinu). Slijedeæeg dana Èasni Poslanik s.a.v.s. je ponovo
došao i pitao Sumamu šta je bio njegov cilj. On je odgovorio da je veæ
rekao prethodnog dana da ako mu bude data naklonost to æe biti zaštita
prema osobi koja cijeni uljudnost. Èasni Poslanik s.a.v.s. ga je tu ostavio.
Treæeg dana se vratio i pitao ga: ’Sumama, šta je tvoja namjera?’ On je
rekao da je veæ rekao šta je imao reæi. Èasni Poslanik s.a.v.s. je naredio
da Sumama bude osloboðen.
Sumama je otišao u obli‘nji voænjak hurmi i tamo se okupao, ponovno
je ušao u d‘amiju i izgovorio šehadet i rekao: ’O Muhammede (s.a.v.s.)
tako mi Boga ja sam najviše mrzio tvoje lice na svijetu, no sad je tako da
je meni tvoje lice najdra‘e. Tako mi Boga, ja sam najviše mrzio tvoju
vjeru, no sada je tako da je moja najdra‘a vjera ona koju si ti donio. Tako
mi Boga, ja sam najviše mrzio tvoj grad, no sada je to moj najdra‘i grad.
Tvoji su me konjanici zadr‘ali iako sam ‘elio obaviti umru. Šta ti ka‘eš o
ovom?’ Èasni Poslanik s.a.v.s. mu je dao radosnu vijest, èestitao mu
zbog primanja islama i naredio mu da obavi umru, govoreæi da æe Allah
15
to primiti. Kad je on stigao do Meke neko ga je pitao da li je postao
Sabian. On je odgovorio: ’Ne, ja sam povjerovao u Muhammeda, Bo‘ijeg
poslanika s.a.v.s.’
Huzur je dalje objasnio ovaj predmet i naveo aspekt pobjede Meke.
Poslije pada Meke kad je Ebu Sufijan bi doveden Poslaniku bio je zapitan
šta je bila njegova volja. Ebu Sufijan je rekao Poslaniku da on neæe
imati milosti prema narodu Meke, pogotovu pošto je bio roðak Poslanika
i primio islam. Poslanik mu je rekao da ide i najavi da ko god je došao
u kuæu Ebu Sufijana bilo mu je oprošteno. Ebu Sufijan je rekao da je
njegova kuæa bila premala – Poslanik je ponudio da æe, ko god je došao
u Kabu, biti u miru. Ebu Sufijan je i dalje tvrdio da Kaba takoðer nije
bila dovoljno velika da primi sviju. Poslanik je onda rekao da svi oni
koji æe ostati unutra i zatvoriti svoja vrata biti u skloništu. Na ovo je
Ebu Sufijan pitao: ’šta za beskuænike?’ Poslanik se onda pozvao na uzor
i imenovao ga Bilalovim uzorom i predao to Ebu Ruvaihi, koji je ušao u
savez bratstva sa Bilalom. Poslanik je onda proglasio da æe, ko god je
stajao ispod zastave/uzora Bilala, imati mir. Ebu Sufijan, poglavar Meke,
otišao je u Meku i naredio narodu da zatvore svoja vrata, da idu do
Kabe i doðu pod uzor Bilala i odbace svoja oru`ja.
Najveæi aspekt ovoga je da je Poslanik odabrao naziv uzora po Bilalu,
ne po sebi, ili hazreti Ebu Bekiru, hazreti Omeru, hazreti Osmanu ili
hazreti Aliju (da Allah bude zadovoljan sa svima) ili bilo kojim drugim
muslimanskim velikim voðama. Mudrost u ovoj odluci je bila da je svako
imao rodbinu u Meki i, premda su izrazili Poslaniku da æe osvetiti
Mekanlije oni bi imali osjeæaje prema svojoj rodbini. Jedina osoba koja
nije imala rodbine u Meki je bio hazreti Bilal r.a.. Takðer je on bio taj
koji je izdr‘ao najoštrije, neopisivo proganjanje (kao rob) od strane
Mekanlija u ranijim godinama. Meðutim, u vrijeme pobjede Meke,
Poslanik je došao do odluke da pokloni mir onima koji su došli pod
uzor Bilala i mekanske poglavice koji su hazreti Bilalu r.a. zadali svirep
tretman pobjegli su sa svojim porodicama u redu prema uzoru Bilala
radi skloništa. Ovo mora da je najvelièanstveniji (najizvanredniji) primjer
osvete u historiji ljudskog roda. Huzur je rekao da mora da je hazreti
Bilal osjeæao ogromnu predanost u to vrijeme prema Èasnom Poslaniku
s.a.v.s.. Ova odluka oznaèava da niko nije moæan i mudar nego Bog
Muhammeda s.a.v.s. i Bilala, Koji je Moæni i Mudri. Ova odluka nosi
duboku poruku u tome da se jedino Allah smatra Mudrim i s ovom
16
odlukom je Poslanik takoðer djelotvorno najavio ukidanje ropstva. U
ovome je takoðer bila poruka za hazreti Bilala r.a., da je on nekada bio
slab ali je imao pronicljivost da prihvati istinu islama i da je za njega
bilo vrijeme da uveæa svoju mudrost i dovede ljude u islam, i da one
koji su po izgledu bili pod njegovim uzorom, uèini da se okrenu Allahu.
Huzur je rekao, Bo‘ijom pomoæi, ovo je upravo ono što se dogodilo.
Huzur je rekao da Ahmadi muslimani treba da vode raèuna da æe,
ako Boga da, ova manifestacija biti ponovljena. Mi neæemo agresijom
odgovarati na proganjanje; mi æemo radije ponoviti ovaj blagoslovljeni
primjer. Naši protivnici mo‘da ponovo razmisle, vrijeme æe nam reæi o
tome ko ima svijest a ko je bez svijesti. Mi našim protivnicima ka‘emo
da odustanu i da se okrenu Moænom Bogu i tra‘e mudrost od Njega;
njihovo proganjanje neæe trajati dugo i ako Bog da taj dan æe uskoro
doæi kad æemo se osvjedoèiti sliènim manifestacijama.
Huzur je završio tu‘nom viješæu o Ahmadi muslimanu koji je bio
ubijen u Šeikupuru, Pakistan, Humajun Wakas Sahibu, koji je bio ubijen
od nepoznatih napadaèa. On je bio iskren i aktivan èlan lokalnog
d‘emata. Huzur je rekao da æe, bez sumnje, krv prolivena od ovih
ubijenih dovesti do promjena; no protivnici treba da imaju malo osjeæaja
i da nauèe pouku da kasnije ne budu poni‘eni. Huzur je molio Boga za
uzdignuti polo‘aj u D‘ennetu za umrlog i za ustrajnost za njegovu
o‘alošæenu porodicu i rekao da æe klanjati d‘enazu namaz poslije d‘ume.