Hutbe

Hutba 18. 01. 2008. – Izlaganje o Allahovim znakovima (Ajas)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj današnjoj hudbi nastavio sa temom o ajetu 130 iz
sure Al Bakara. Prevod ovog ajeta glasi:
“Gospodaru naš, pošalji im jednog uzvišenog poslanika izmeðu njih,
koji æe ih uèiti Tvojim ajetima i uèiti ih Knjizi i mudrosti, i oèistiti
ih; uistinu si Ti moæan, mudar”
Huzur je rekao da æe danas objasniti treæi aspekt dove hazreti
Ibrahima a.s. koja je gornji ajet. Ovaj treæi aspekt onoga što je on molio
za tog velikog poslanika je bio da ih on uèi mudrosti. Huzur je rekao da
13
je u svojim prethodnim hudbama objasnio razna znaèenja i konotaciju
rijeèi ’mudrost’; ona sadr`e poštenje, apsolutnu pravdu, znanje, mudrost
i èinjenje prikladne upotrebe neèega u skladu sa prikladnosti prilike.
Danas je Huzur objasnio ovu rijeè sa pozivanjem na uzvišenog Poslanika
s.a.v.s. i Knjigu objavljenu njemu.
Huzur je rekao da u gornjem ajetu mudrost oznaèava da æe taj
Poslanik utemeljiti apsolutnu pravdu i zaista Kur’an takoðer tvrdi
ispunjenje ove molitve na drugim mjestima da je ovo to što je Poslanik
uradio i da æe se njegovo uèenje nastaviti vjeèno, da je njegov
blagoslovljeni uzor pokazao primjerom savršenu personifikaciju
(oslikavanje) onoga što je u Knjizi – što je peèat uèenja apsolutne pravde.
Huzur je rekao da nije moguæe dostiæi uzvišeni polo‘aj Poslanika,
meðutim svaka osoba mora do svojih najveæih sposobnosti nastojati da
slijedi njegov blagoslovljeni uzor.
Govoreæi o mudrosti Èasnog Poslanika s.a.v.s. pozivajuæi se na
apsolutnu pravdu Huzur je citirao par dogaðaja iz njegovog
blagoslovljenog ‘ivota.
Poslije bitke na Hunejnu Èasni Poslanik s.a.v.s. je pokazao naklonost
prema nekim ljudima u raspodjeli ratnog plijena iskljuèujuæi neke druge;
jedna osoba je došla i rekla: ’“Tako mi Allaha, u ovoj raspodjeli nije
zadovoljena pravda, niti je bio cilj Allahovo zadovoljstvo.’ Èasni Poslanik
s.a.v..s je odgovorio: ’Ako Allah i Njegov sluga nisu postupili pravedno, ko
æe drugi postupiti pravedno?’” Èasni Poslanik s.a.v. s. je kasnije objasnio
da on nije oduzeo prava bilo koga dajuæi veliki dio ratnog plijena nekome
i upotrijebio je svoje pravo nad raspodjelom jedne petine ratnog plijena
u podjeli. On je takoðer rekao da, kad je dao veliki dio nekome, on je to
uèinio zbog njihove slabe vjere i `udnje.
U drugom sluèaju Huzur je objasnio da, kad je sura Al Nasr bila
objavljena ashabi su shvatili da je vrijeme odlaska Poslanika s.a.v.s. sa
ovog svijeta bilo blizu. Poslanik s.a.v.s. je dao hudbu koja su ashabi
primlili vrlo osjeæajno. Poslanik je onda najavio da ako bilo ko ima
ikakvu odmazdu da uzme (od njega) treba da to uèini. Na ovo je jedan
stariji ashab Ukaša ustao i rekao da u toj i toj bitci kad je sjahao sa svoje
kamile koja je došla blizu Poslanikove kamile, Poslanikov štap ga je,
bilo namjerno ili nemarno, udario. Poslanik je odgovorio da ga Bo‘iji
Poslanik nije mogao namjerno udariti, meðutim, on je tra‘io da bude
donesen štap i dao ga Ukaši i rekao mu da uzme odmazdu. Hazret Ebu
14
Bekr, hazret Omer i hazet Ali (da Allah bude zadovoljan sa svima) su
ustali i ponudili da ova osveta bude uzeta od njih. Onda je hazreti
Hasan i hazret Husein (da Allah bude zadovoljan s njima) ustali i rekli
da odmazda treba da bude uzeta od njih pošto su oni bili Poslanikovi
unuci. Meðutim, Ukaša je insistirao da je ‘elio uzeti odmazdu od
Poslanika s.a.v.s. i dodao da, kad je štap njega udario, on nije imao
nikakve odjeæe na sebi. Na ovo je Poslanik s.a.v.s. podigao odjeæu sa
svog tijela i rekao da ga Ukaš mo‘e udariti. Ostali ashabi su poèeli
jecati od bola, meðutim Ukaša je ne to istupio naprijed i poèeo ljubiti
blagoslovljeno tijelo Poslanika i rekao: ko bi ikada mogao išèekivati da
uzme odmazdu od njega, koji je poduèavao razlièitim principima
apsolutne pravde i da je on tek tra‘io priliku da izrazi svoju ljubav. Na
to je Poslanik rekao da Ukaša treba ili da mu uzvati ili da oprosti. Ukaša
je rekao: ’O Bo‘iji Poslanièe ja ti opraštam u nadi da æe Allah meni oprostiti
na Sudnjem danu.’ Na ovo je Poslanik s.a.v.s. odgovorio da ako itko ‘eli
da vidi njegovog ashaba u D‘ennetu treba da pogleda na Ukašu.
Zatim je Huzur citirao Kur’anske ajete o apsolutnoj pravdi. Citirajuæi
ajet 91 iz sure Al Nahl (16:91) Huzur je rekao da je ovo bilo
najoštroumnije uèenje koje nosi rješenja za društvene probleme kao i
stvari meðunarodnog znaèaja. Kad je zlo izbjegnuto utemeljeni su visoki
standardi apsolutne pravde. Apsolutna pravda je veæa (uzvišenija) od
naklonost (usluga) i ljubaznost, i dogaða se napuštanjem onog što je
loše zbog straha od Allaha. Apsolutna pravda nije tek naknada ili kazna
zato što nije neophodno da ovi èine popravljanje (reformu). Apslolutna
pravda je u skladu sa situacijom. Obeæani Mesija a.s. je rekao da je
ljubaznost u pogrešnoj prilici pogrešna isto kao što je pogrešno ne èiniti
postupak ljubaznosti u prikladno vrijeme. On je naredio da imamo
uètivost koju majka pokazuje svom djetetu. On je rekao da èinjenje
dobra mo‘e biti tri stepena: prvi je gdje osoba èini dobro za uzvrat na
uèinjeno dobro, drugi je gdje on èini dobro sam od sebe i od pomoæi je
i koristi drugom, onda je tu sprovoðenje dobra, gdje osoba ne misli o
tome da èinji usluge ili nema nikakavog oèekivanja zahvalnosti, to je
dobro uèinjeno na naèin kako majka èini dobro svom djetetu. Zaista,
kad je èinjenje dobra primjenjeno bez ikakve mudrosti to nisu dobre
pouke.
Huzur je citirao ajet 9 iz sure Al Maida (5:9) i rekao da kad neko
tvrdi da ima vjeru onda vjernik treba da bude èvrst u potporu pravde.
15
Kad neko stièe ovaj obziran postupak on prirodno poluèuje apsolutnu
pravdu. Obeæani Mesija a.s. je rekao da apsolutna pravda ne mo‘e biti
postignuta bez iskrenosti.
Mudrost takoðer podrazumijeva savršenstvo znanja. Huzur je rekao
kao što je objasnio u svojoj prethodnoj hudbi da je u islamu i kroz
Èasni Kur’an Allah usavršio vjeru. Zaista ova blagoslovljena Knjiga nosi
mnoga pretskazanja koja su bila ispunjena, pretskazanja o kojima èak
ljudi od par stotina godina nisu imali pojma, da ostavimo ljude od prije
14 stotina godina.
Huzur je citirao ajet 20 do 24 iz sure Al Rahman (55:20-24) i objasnio
da je pozivanje u ovim ajetima na dvije vode koje se ulijevaju bilo viðeno
u formi Crvenog i Mediteranskog mora koja su se sastavila kroz Sueski
kanal kao i Panamski kanal koji je povezao Atlanski i Pacifièki okean.
Huzur je rekao da je ovo bilo pretskazano u vrijeme kad nije bilo
nikakvog znanja o tome gdje bi ova mora mogla biti.
Ajet 13 iz sure Al Anbija (21:31) jasno objašnjavaju nauèni koncept
koji mi danas znamo kao što je Big Ben. U objašnjavanju ajeta 48 iz
sure Al Zarijat (51:48) Huzur je rekao da, kako se znanje svijeta poveæava
ovaj ajet (i drugi ajeti Kur’ana) mogu biti prevedeni u skladu s tim.
Hazret Halifa tul Mesih 4 (da Allah ima milosti na njega) je to preveo
kao: ’I Mi smo izgradili nebo s moæi i Mi nastavljamo da ga širimo,’ prema
otkriæu Edvin Hubblea da se svemir stalno širi. Huzur je rekao u vrijeme
objave ovog ajeta uopæe nije bilo nikakvog pojma o tome da se svemir
širi. Huzur je rekao da je prije nekoliko mjeseci jedan dnevni list izvjestio
da oni sada misle da se svemir širi veæom brzinom nego prije.
Huzur je rekao da muslimanski nauènici pogotovu Ahmadi nauènici
se neæe zamišljati nad Kur’anskom tvrdnjom ’poslije’ ovih otkriæa, oni
æe svoje istra`ivanje bazirati na Kur’anskim rijeèima kao što je èinio dr
Abdus Selam. Huzur je rekao da je Kur’an pun dragulja koji æe nastaviti
da prave otkrivanja do kraja vremena. Što se tièe mudrosti u naredbama
Šerijata kako je navedeno u Èasnom Kur’anu, Huzur je citirao ajet 46 iz
sure Al Ankabut (29:46) koji velièa odlike namaza. Huzur je rekao da
je ova naredba za ummet, i ona primjerima objašnjava (ilustruje) naèine
i sredstva da napravimo vezu s Bogom. Obeæani Mesija a.s. je rekao da
je namaz instrument èuvanja sebe i da je namaz bit (suština) blagoslova.
Huzur je citirao dio ajeta 31 iz sure Al Had‘ (22:31) i rekao da je
ovdje spomenut govor neistine povezano sa idolopoklonstvom – da
16
istakne njegovu ozbiljnost. Huzur je rekao da onaj ko upotrebljava la‘an
govor smatra da æe ga ’idol’ neistine izbaviti dok samo istina na kraju
pobjeðuje. Obeæani Mesija a.s. je rekao da nije bilo ništa tako omrznuto
kao neisitna. On je rekao da je imao sedam sudskih sluèajeva protiv
njega ali on nije rekao ni jednu jednu la‘ u toku njih i zaista bio
osloboðen iz svakog od ovih sluèajeva.
Huzur je citirao ajet 35 iz sure Al ahzab (33:35) èiji prevod glasi:
“I pamtite Allahove ajete i mudrost, koji se uèe u vašim kuæama.
Uistinu je Allah Znalac tanèina, i obaviješten je”.
Huzur je objasnio da je zaista nagrada u uèenju Kur’ana, meðutim,
stvarni cilj uèenja Kur’ana æe jedino biti postignut kad su njegova uèenja
stvaljena u praksu i kad blagoslovljeni uzor Èasnog Poslanika s.a.v.s.
bude na èelu naše svijesti. Huzur je rekao da je spominjanje Bo‘ijeg
atributa Al Latif (Znalac tanèina) u gornjem ajetu oznaèava da je Allah
upoznat o onom što je oèito o nama i o onom što je skriveno o nama.
Ukoliko ne sprovedemo uzvišeno uèenje uzvišenog Poslanika s.a.v.s. u
svojim ‘ivotima mi ne mo‘emo biti istinski vjernici. Da nas Allah
osposobi da razumijemo ovo mudro uèenje i da ga stavimo u praksu.