Hutbe

Hutba 21. 03. 2008. – Odraž Božijeg atributa ‘popustljiv’ (Al Hakim)


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj današnjoj hudbi dao izlaganje o vrhunskom odrazu Božijeg atributa
‘popustljiv’ – Al Hakim, kako je pokazao Časni Poslanik s.a.v.s.
14
Huzur je rekao da je Allah naredio da oni koji vjeruju u Njega upiju Njegove božanske
atribute na ljudskom stepenu i da je Njgovim poslanicima poklonjena najveća sposobnost za
ovo. Život Časnog Poslanika s.a.v.s., koji je bio najizvanredniji uzor Božijih atributa, pun je
primjera popustljivosti. Huzur je naveo nekoliko ovih primjera.
Jedanput je neki čovjek došao Časnom Poslaniku s.a.v.s. i stalno doticao njegovu
blagoslovljenu bradu. Hazreti Omer r.a. je bio ljut na drskost ovog čovjeka i nastavio je da
uklanja njegovu ruku svojom sabljom. Časni Poslanik s.a.v.s. je odvratio hazreti Omera od
toga i rekao mu da ne bude grub prema čovjeku.
Zeid ibn Su’nah, veliki jevrejski učenjak Medine, navodi priču o tome kad je Allah želio da ga
uputi: ‘Ja sam prepoznao sve znakove poslanstva kad sam vidio lice Muhammeda osim dvaju
znakova koji nisu bili izravno očiti: to je da je njegova popustljivost ispred naglosti, i da će se
njegova popustljivost povećati kad se sukobi s pretjeranom naglošću.’ Zeid ibn Su’nah
izvještava: ‘Jedan dan, beduin je, jašući na svojoj kamili, došao Poslaniku i rekao: ‘O Allahov
poslaniče! Jedna grupa mog naroda tog i tog klana je prihvatila islam. Ja sam im govorio da
će ako prime islam biti veliko obilje u njihovoj opskrbi. Sada se oni, međutim, suočavaju sa
glađu zbog suše. Ja se bojim da će napustiti islam zbog gramzljivosti jer su ga prihvatili iz
gramzljivosti. Ako smatraš prikladnim pošalji nešto što će ih zadovoljiti.’
Poslanik je pogledao na hazreti Alija r.a. koji je izvjestio da nema nikakve opskrbe koja bi
mogla biti data.
Zeid ibn Su’nah je prišao Poslaniku i rekao: ‘Ako želiš, izdaj mi u zakup takvu i takvu bašću
hurmi za određeni period vremena.’
On je odgovorio: ‘Ne, ali ću ti dati u zakup određenu količinu hurmi (palmi) do tog i tog
perioda bez imenovanja bašće odakle će hurme biti.’ Napravljen je ugovor po kojem su palme
bile iznajmljene Zeidu, i on je otvorio novčanik i platio za određene hurme za utvrđeni period.
Poslanik je predao isplatu čovjeku (koji je došao tražiti pomoć) i naredio mu: ‘Pomozi im kroz
ovo i raspodijeli ovo pravedno.’
Dva ili tri dana prije kraja utvrđenog vremena Zeid ibn Su’nah je otišao Poslaniku i zgrabio ga
za košulju i ogrtač, pogledao ga ljutito i rekao: ‘O Muhammede! Zašto ti ne platiš ono što
meni pripada?Ja ne znam ništa o tvojoj porodici osim odgađanja (duga). Ja dobro znam o
tvom narodu.’
Govoreći ovo on je pogledao na hazreti Omera koji je bio izuzetno ljut i rekao: ‘O neprijatelju
Allaha! Jesi li ti zaista upravo rekao Allahovom Poslaniku ono što sam ja čuo? Jesi li mu
učinio ono što sam ja vidio? Tako mi onog Koji moj život drži u Svojoj ruci, da se nisam
brinuo o tome da će nas on (Poslanik) napustiti, ja bih ti odrubio glavu svojom sabljom.’
Allahov Poslanik koji je pogledao na Zeida ibn Su’nah i nježno i strpljivo rekao: ‘O Omere!
Radije nego da budeš ljut trebaš reći : hajde da dobro platimo njegov zajam, i dadnemo mu
dvadeset saa više (44 kilograma) hurmi zato što si ga uplašio.’ Hazreti Omer je tako postupio.
Tada je Zeid ibn Su’nah otkrio svoj identitet hazreti Omeru, koji je bio iznenađen i pitao šta ga
je navelo da postupa i govori sa Allahovim poslanikom onako kako je govorio i postupao.
Zeid ibn Su’nah je odgovorio: ‘Ja sam prepoznao sve znakove poslanstva kad sam vidio lice
Muhammeda osim dvaju znakova koji nisu odmah bili očiti: da njegova popustljivost ima
prednost nad naglošću, i da će se njegova popustljivost povećati kad se suoči sa pretjetanom
naglošću. Ja sam sada prepoznao i ova dva znaka. Zadovoljan sam s Allahom kao mojim
Gospodarom, sa islamom kao mojom vjerom, i sa Muhammedom kao mojim poslanikom.
Neka mi je Allah svjedok da ja dajem polovinu svog bogatstva narodu Muhammeda s.a.v.s..’
Huzur je rekao da nisu samo jedan ili dva ovakva događaja; zapravo postoje brojni događaji i
hiljade ih nije stiglo do nas.
Hazreti Ajša r.a. navodi da je jedanput kuhala hranu za Poslanika i njegove goste i hazreti
Hafsa r.a. je također kuhala u isto vrijeme. Hazreti Ajša je rekla svojoj služavki da ode i baci
hranu hazreti Hafse. Služavka je to i uradila. Tako da je i posuda u kojoj je hazreti Hafsa
15
donijela hranu pala na zemlju i razbila se. Poslanik s.a.v.s. je skupio razbijene komade
posude, pokupio hranu hazreti Hafse i pojeo je i poslao i posudu hazreti Ajše i hranu kao
naknadu hazreti Hafsi bez pokazivanja bilo kakvog znaka ljutnje na svom blagoslovljenom
licu.
Huzur je rekao da je postavljeni blagoslovljeni uzor Časnog Poslanika nije bio samo za ljude
tog vremena. To je primjer za nas da ga slijedimo za cijelo buduće vrijeme, ne samo da ga
slušamo ili čitamo o tome i uživamo a ne osvrnemo se kad je vrijeme da to stavimo u praksu.
Huzur je rekao da je zapazio da mnogi prigovori dolaze gdje su ljudi okrutni prema svojim
slugama i neki prema svojim ženama. Neke žene završe u bolnici. U Evropi policija bude
uključena. U nekim primjerima čak svekrva i zaova tuku sirotu ženu. Huzur je rekao da je
učenje uljudnog i blagog tretmana zato da se stavi u praksu.
Huzur je naveo događaj pobjede Meke kad je Safwam bin Umaiya pobjegao. Za njega je
tražen oprost koji je Poslanik s.a.v.s. poklonio. Kad su ga kontaktirali i obavijestili on je tražio
poseban zalog koji će ga uvjeriti o oprostu. Bio mu je dat turban koji je Poslanik s.a.v.s. imao
u to vrijeme kad je ušao u Meku kao pobjednik i on je bio je uvjeren o popustljivosti
Poslanika. Kad je Safwan bin Umaiya tražio odgodu dva mjeseca, Poslanik mu je poklonio
četiri mjeseca.
Zaista je Časni Poslanik s.a.v.s. rekao da stvarni šapion (junak) nije onaj ko tuče protivnika,
zapravo je stvarni šampion onaj ko se kontroliše kad je ljut. Jedanput je Poslanik vidio dva
ljutita čovjeka da se tuku i rekao da on zna šta će rastjerati njihovo stanje i da je to : ‘Ja tražim
zaštitu kod Allaha od prokletog šejtana.’ Huzur je rekao da Časni Poslanik s.a.v.s. nije čak
osjećao ljutnju na bilo šta lične prirode nego samo o stvarima Allahove religije.
Jedanput je neki čovjek došao Poslaniku s.a.v.s. i rekao da on čini samo dobro svojoj rodbini
dok su oni zauzvrat uvijek loši prema njemu.Časni Poslnaik je rekao ovom čovjeku da njegovi
postupci prekrivaju zlobu rodbine i da sve dotle dok je on čvrst na svom putu Allahova pomoć
će biti s njim. Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao da Allah voli dvije odlike: jedna je popustljivost
a druga dostojanstvo.
Huzur je rekao da je prije objasnio da popustljivost podrazumijeva samilost, oprost,
tolerantnost, uljudnost i potiskivanje ljutnje. Sve ove odlike su neophodne za popravljanje
društva kao i za duhovnost i trebaju biti posvojene od svakog Ahmadi muslimana.
Huzur je naveo nkoliko događaja iz života Obećanog Mesije a.s. koji je, u podložnosti svom
učitelju također pokazao ogromnu popustljivost.
On je jedanput rekao:
Sa izuzetkom bestidnosti sve slabosti i neobuzdano ponašanje svojstveno ženama treba
da bude tolerisano. Sramno je da se muškarac tuče sa ženom. (Malfuzat tom 1, str. 307)
Essence of Islam tom III. Str. 313.
Jedan khadim Obećanog Mesije a.s. je rekao da su njegov visoki moral i uljudnost bili bez
premca i da ga cijeli njegov život on čak nije prekorio ili grubo govorio, premda je, priznao
je, bio nesposoban i odlagao bi zadatke. U toku svoje bolesti Obećani Mesija a.s. nikada nije
pokazao bilo kakvu od čestih razdraženosti koju bolesni ljudi osjećaju. On čak ne bi tražio od
ljudi oko njega da stišaju iako je patio od teške glavobolje. Njegova ćud u toku bolesti ili
zdravlja bili su dosljedni sa njegovom uobičajenom prijaznom prirodom. Mnogi protivnici bi
dolazili do njega i upotrebljavali krajnje grub i prost jezik sa Obećanim Mesijom a.s. koji bi
on jednostavno saslušao do kraja bez ikakvog odgovora, pokazujući tako uljudnost visokog
reda. Zaista je Obećani Mesija a.s. rekao da je njegov nafs (duša) postao musliman i da bez
obzira koliko bio prost ton upotrijebljen u obraćanju njemu, to nije moglo potkopati njegov
nafs.
Jedanput je u odgovoru na neku prostotu odštampanu o njemu u novinama Obećani Mesija
a.s. savjetovao strpljenje i rekao da su ljudi bili grubi i prema Časnom Poslaniku s.a.v.s. i
Poslanik bi govorio šta on može učiniti o uvredama ljudi kad mu je Allah dao ime
16
Muhammed (cijenjeni). Obećani Mesija a.s. je dodao da je njemu Allah također objavio da ga
Allah veliča sa nebesa.’
Huzur je naveo urdu strofu od Obećanog Mesije a.s. koja općenito u prevodu glasi:
U odgovoru na njihovu uvredu ja molim za ove ljude
Moja samilost je duboka, ja sam savladao gnjev
Citirajući dalj događaje iz života Obećanog Mesije a..s da objasni predmet Huzur je rekao da
bi Obećani Mesija a.s. rekao da čak uvreda gosta treba da bude tolerisana pošto on nije bio
između sljedbenika. Poslanik je rekao da onaj koji posjećuje (pobožnu osobu) ima pravo na
osobu koju posjećuje. Obećani Mesija a.s. je rekao da je griješno izazvati nezadovoljstvo
takvog gosta.
Zaključujući Huzur je rekao da je vrhunski odraz Božijeg atributa Al Hakim bio zaista Časni
Poslanik s.a.v.s. i u ovo doba Obećani Mesija a.s.je postupao po tragovima i u podložnosti
svog učitelja i pokazao ove blagoslovljene uzore za naš popravak. Da nas Allah osposobi da
se nadahnmo Božijim atributima.