Hutbe 2009.

Hutba 15. maj 2009. – Islamska učenja o bračnim pitanjima i obavezama


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je dao izlaganje o islamskim uèenjima o braènim pitanjima i
obavezama sa upuæivanjem na Bo‘iji atribut Al Vasi (Dobrotvoran,
Sveobuhvatan).
Huzur je rekao da æe danas citirati razne predmete koji se odnose na
naš svakodnevni ‘ivot kao i na naše moralno i duhovno stanje. Odlikom
Njegovog Sveobuhvatnog znanja Bog je upoznat o svakom našem
postupku i spominjanjem ovih predmeta On nas je uputio tako da
mo‘emo, u skladu sa svojom pojedinaènom sposobnosti, uèiniti napore
da postignemo dobrotvornost i tra‘iti Njegovo zadovoljstvo. Aspekti
koji nas upuæuju prote‘u se od braènih stvari do društvenih pitanja, do
reforme naših religijskih puteva, da prilagodimo svoje moralno i duhovno
stanje u skladu sa Bo‘ijim zadovoljstvom. On je takoðer naredio èovjeku
da posvoji Njegove atribute na ljudskom nivou i prema tome nam naredio
da prigrlimo atribut Al Vasi da proširimo i uveæamo svoje duhovno stanje
da bi postigli Bo‘ije zadovoljstvo. On nas je takoðer obavijestio da je
On zaista dobro upoznat o našoj sposobnosti i zbog toga, šta god nam
je On dodijelio (odredio) nije izvan naše sposobnosti. Zaista se
sposobnost razlikuje od osobe do osobe i Njegova naredba je takoðer u
skladu s ovim, meðutim, nije na èovjeku da odredi granice svoje
sposobnosti; ovo jedino Bog zna. Zato se ne mo‘e reæi o Njegovim
naredbama da su izvan neèije sposobnosti. On je dao skrivenu sposobnost
svakom pojedincu i èovjekov je zadatak da to iznese i razvije tu
sposobnost.
Bog nam je takoðer dao savršen uzor Èasnog Poslanika s.a.v.s. i
naredio nam da idemo njegovim stopama. On je zaista bio samo savršen
èovjek koji je imao ogromne sposobnosti. Razmišljajuæi o bilo kojem
aspektu njegovog blagoslovljenog uzora vidimo izvanredno velike
standarde. Nama je nareðeno da te‘imo da slijedimo njegov
blagoslovljeni uzor. Ovaj savršen i blagoslovljen uzor takoðer obuhvata
braène predmete i mi vidimo vrhunski izvanredne standarde koje je on
postavio u ovom pogledu. Jedanput je rekao: ’Najbolji od vas je onaj koji
je najbolji svojim ‘enama, i ja sam najbolji od vas prema mojim ‘enama.’
On je takoðer rekao ako postoji ikakva odlika koju mu‘ ne voli kod
svoje ‘ene on treba da vodi raèuna o drugoj odliki koju voli i tako stvori
sredinu u kojoj vlada sklad. Ova naredba vrijedi i za muškarce i za ‘ene.
Blagoslovljene ‘ene Èasnog Poslanika s.a.v.s. su bile svjedoci èinjenici
da je njegovo ponašanje s njima bilo krajnje izvanredno u svim aspektima
svakodnevnog ‘ivota. Pa ipak je on molio Boga – da je On zaista bio
29
upoznat da, koliko ljudska ogranièenja dozvoljavaju, on bio pravedan i
pošten sa svim svojim blagoslovljenim ‘enama. Meðutim, on nije imao
kontrole nad svojim srcem, i ako je njegovo srce bilo naklonjeno jednoj
od njih veše nego drugima zbog posebne odlike, on je tra‘io Bo‘iji oprost.
Objašnjavajuæi hazreti Ajši r.a. vrline hazreti Hatid‘e r.a., on je rekao da
je ona postala njegov saputnik kad je on bio posve sam i bespomoæan.
Ona mu je dala sav svoj imetak i rodila mu djecu. Kad ga je svijet odbio,
ona ga je potvrdila. Iako su tu bile ‘ive i mlade njegove druge ‘ene,
zaista prisustvo njegove voljene ‘ene – koja mu je bila draga zato što je
on primio veæinu svojih Bo‘ijih objava dok je bio u njenoj sobi – kad su
se druge èudile zašto je Poslanik èesto spominjao stariju Hatid‘u, on je
odgovorio milo im govoreæi da ne budu uskogrudne, da usade odva‘nost
(smionost) i objasnio razloge zašto se prepuštao uspomenama o svojoj
prijašnjoj ‘eni.
Huzur je rekao: zar oni koji prave neosnovane optu‘be na ’mog
uèitelja’ ne vide ovaj izvanredan uzor? Dok je njegovo oèigledno
ponašanje sa njegovim vlastitim ‘enama bilo pošteno i jednako, bez
kontrole nad svojim srcem koje je bilo naklonjeno njegovoj ‘eni koja je
uèinila ogromne ‘rtve u ranim danima, on je objasnio da je ovo bilo
zbog toga što je on bio onaj koji je znao cijeniti i da, da nije bio zahvalan
u ovom pogledu ne bi mogao biti zahvalan Bo‘iji rob, Koji ga nikada
nije ostavio u naimaštini. Njegovo ljubazno i nje‘no dr‘anje s njegovim
‘enama je bilo u pokornosti Bo‘ijoj naredbi poštenja.
Huzur je objasnio da islamska naredba ‘enjenja više od jedne ‘ene
je uvjetovana i nije okrutnost na ‘ene kao što se uobièajeno zamišlja.
Huzur je citirao ajet èetiri iz sure An Nisa:
“A ako se bojite da neæete postupati pravedno (da društvo neæe
postupati) prema siroèadima, onda o`enite `ene koje `elite, po dvije,
i po tri, i po èetiri. A ako se bojite da neæete postupati pravedno,
onda samo jedna (je dosta), ili one koje vaše desne ruke posjeduju.
To je najbli`i (naèin) za vas da se èuvate od nepravednosti.” (4:4)
Huzur je rekao da ovaj ajet èuva siroèad djevojèice i osigurava da se
vodi briga o njihovim emocijama poslije udaje i da ljudi ne smatraju da
nema nikog da pazi na njih. Objašnjavajuæi ovaj ajet i uzimanje više od
jedne ‘ene Obeæani Mesija a.s. je upotrijebio frazu ’èak i ako se osjeæa
potreba’, potvrðujuæi tako da liène potrebe osobe da uzme više od jedne
‘ene nisu znaèajne, zapravo, kljuèni aspekt je mir i sklad društva.
30
Huzur je rekao da ponekad prima prigovore da muškarci, uprkos što
imaju porodicu, ‘ele da dovedu drugu ‘enu. Ako osoba ne mo‘e biti
poštena onda ne treba da ‘eni drugu ‘enu. Ako nema izbora nego da
o‘eni drugu ‘enu onda treba da vodi raèuna o prvoj ‘eni više nego prije
– za razliku od primjera o kojima èujemo gdje su prava prve ‘ene polahko
razorena u oèitoj nepokornosti Bo‘ijim naredbama. Zaista èovjek treba
da bude vrlo oprezan da tu nema nikakvog nepoštenja u finansijskim i
drugim pravima prve ‘ene zato što je bilo kakva takva nepravda, od
Obeæanog Mesije a.s., bila povezana sa kušnjom.
Huzur je neprestalno ponavljao da je Èasni Poslanik s.a.v.s. molio
Boga da je, na oèiglednom nivou on nastojao da ispuni prava svih svojih
‘ena, meðutim, ako se zbog vrline neke ‘ene, ponekad izrazio o tome,
on tra‘i Bo‘iji oprost. Huzur je rekao ovo je precizno u skladu sa ljudskom
prirodom i Bog zna sve, On je stvorio èovjeka i dao odobrenje više od
jednog braka i proglasio je da se mo‘e pojaviti situacija da èovjek bude
više naklonjen prema jednoj ‘eni. U takvom sluèaju On nareðuje da je
nu‘no da oèita prava svih ‘ena budu ispunjena. U ajetu 130 u suri An
Nisa reèeno je:
“A vi ne mo`ete biti pravedni izmeðu `ena, ma koliko vi to `eljeli.
Zato ne budite potpuno naklonjeni jednoj, a da (druga) ostane
zanemarena. A ako se popravite i budete bogobojazni, sigurno Allah
najviše prašta, (i) milostiv je.” (4:130)
Huzur je rekao zaista je briga o ‘eni potpuno obaveza mu‘a. On je
rekao da prima prigovore od ‘ena da mu‘evi ne posveæuju pa‘nju
njihovim potrebama i da su skloni drugoj. U primjerima gdje je samo
jedna ‘ena, mu‘evi tvrde da neæe ni ostaviti ‘enu niti je paziti. Onda se
stvari nepotrebno ote‘u kod kadija; neki ne daju razvod tako da u
oèajanju ‘ena tra‘i ’khula’ i muškarac tako izbjegne plaæanje haq mera
(dover). Sve ove stvari udaljavaju èovjeka od bogobojaznosti. Ako osoba
tra‘i Bo‘iju milost on treba da širi svoju milost. Huzur je rekao ajet koji
slijedi naprijed spomenuti ka‘e:
“A ako se oni rastave, Allah æe svako od njih obogatiti prema njihovoj
sposobnosti; a Allah je Darovalac uveæanja (i) mudar.” (4:131)
Ovdje Bog nareðuje da ako nema puta za pomirenje nemojte ih
ostaviti napuštenim, radije se rastavite na najbolji naèin. Hadis citira
razvod kao najviše neugodan postupak, meðutim, ako odnos ne mo‘e
31
biti odr‘an na bogobojaznosti, onda Bog zna šta je u srcima i ako se
tra‘i odvajanje dok ste naklonjeni Njemu, Sveobuhvatni Bog èini obilne
aran‘mane za sve kojih se tièe. Huzur je rekao ovaj ajet takoðer
utemeljuje princip da braèni odnosi ne treba da budu odluèeni na
emocijama; radije treba da budu odluèeni poslije pa‘ljivog razmatranja
i tra‘enja Bo‘ije pomoæi Koji je Sveobuhvatan. Takve stvari su od Boga
blagoslovljene i On ih odlikuje velikim opsegom.
Huzur je rekao kao što je ranije spomenuo, ponekad muškarci èine
da se stvari razvoda razvlaèe. Tu su jasne i izrazite naredbe u pogledu
prava ‘ene poslije udaje koja je trajala neki period vremena i takoðer
gdje su djeca. Meðutim, Bog nareðuje muškarcu da ispunjava prava
‘ene u situaciji razvoda èak gdje se ceremonija ‘ispita podudarnosti’
nije dogodila i braèni drugovi nisu imali braènog odnosa. U suri Al Bakara
reèeno je:
“Na vama nije grijeh ako se razvedete od `ena prije nego što ih
dotaknete, ili prije nego što odredite vjenèani dar (mehr). Ali
osigurajte za njih neku korist – bogat èovjek prema svojim
moguænostima, a siromašan èovjek prema svojim moguænostima –
na lijep naèin; ovo je obaveza za one koji hoæe da èine dobro.” (2:237)
Huzur je objasnio da je Èasni Poslanik s.a.v.s. bio krajnje odreðen o
ovoj stvari. Jedanput je stvar Ansari muškarca bila iznesena Poslaniku.
Èovjek je rekao da je razveo svoju ‘enu prije dogovora o haq meru i da
nisu imali braèni odnos. Poslanik ga je pitao je li išta platio ‘eni iz
ljubaznosti. Èovjek je odgovorio da nije imao ništa da dadne. Poslanik
mu je rekao da ako nema ništa da dadne onda joj treba dati kapu koju
je nosio. Ovo ilustruje znaèaj prava ‘ena u braku. Ovo je naravno primjer
gdje haq mer nije bio dogovoren. U situaciji gdje je dogovoren ali braèni
drugovi nisu imali braèni odnos onda je naredba da se plati pola od
toga.
Huzur je rekao da su tu tako jasne i nedvojbene naredbe koje se
odnose na prava ‘ena i djece kao i prava mu‘eva. U citiranju ovih naredbi
Bog ka‘e da one nisu izvan sposobnosti pojedinca zbog toga treba da
budu ispunjene. Huzur je rekao tu je drugi detalj o ovome koji on neæe
citirati; dvije stvari su dovoljne. Prvo, tu je blagoslovljeni uzor vrhunski
izvanrednog tretmana ‘ena da ga slijedimo i drugo znaèaj toga da ovaj
blagoslovljeni uzor bude stavljen u praksu od svakog Ahmadi muslimana,
pogotovu obaveze date muškarcima.
32
Druga stvar, koja iako nije uobièajen, ali koja se mo‘e èuti na
pojedinim mjestima u našoj Zajednici u pitanju citiranom u ajetu 153
sure Al An’am:
“I ne pribli`avajte se imetku siroèeta, osim na najbolji naèin, dok
ono ne dostigne svoju zrelost. I dajite punu mjeru i vagajte pravièno.
Mi nijednu dušu ne zadu`ujemo osim prema njenoj moguænosti. I
kad govorite, dr`ite se pravde, èak i ako vam bude (neko) blizak, i
ispunjavajte Allahov zavjet. To je ono što vam On nareðuje, da
zapamtite.” (2:153)
Huzur je rekao da ovaj ajet proglašava da nikakva odgovornost nije
data nikome izvan njegove sposobnosti. Ajet nareðuje da upravljamo
imanjem siroèeta na dobar, ljubazan naèin. Oni u èiju brigu dolazi imanje
siroèeta su njegovi povjerenici. Nekoliko ajeta koji prethode ovom ajetu
ka‘u da treba ulagati napor da se zaštiti imanje siroèeta i njihovo
podizanje treba biti pribavljeno od onih koji paze na njih ali ako neko
to ne mo‘e priuštiti onda se krajnje pa‘ljivo treba pomoæi imanjem
siroèeta za ovu svrhu. Zakoniti dugovi su u ovom sluèaju plaæeni kad
osoba ima istu predod‘bu o imanju siroèeta kakvu ima o svom vlastitom
imanju. Oni koji su nepravedni u upravljanju imanjem siroèeta treba da
zapamte da èineèi tako nikada neæe biti u stanju da uveæaju svoje imanje.
Èak ako naprave privremenu korist u ovom ‘ivotu, oni æe doæi pod
upozorenje:
“Zaista, oni koji nepravedno jedu imetak siroèeta samo gutaju vatru
svojim stomacima…” (4:11).
Zbog toga je to stvar o kojoj treba biti krajnje pa‘ljiv. Ljudi koji poma‘u
one koji uzurpiraju imetak siroèadi takoðer su krivi.
Èovjek treba da uvijek nastoji i ima takvo razmišljanje da šta god
nam Bog nareðuje je unutar naše sposobnosti i sa ovim naèinom mišljenja
osoba æe èiniti najbolje što mo‘e da stavi u praksu sve Bo‘ije naredbe.
Ako smo u stanju da ovo èinimo mo‘emo biti ukljuèeni u ljude o kojima
Bog ka‘e:
“A oni koji vjeruju i èine dobra djela – a Mi (meðu njima) ne stavljamo
teret ni na jednu dušu preko njene moguænosti – ovi ljudi su
stanovnici D`enneta; oni æe zauvijek `ivjeti u njemu.” (7:43)
33
Da Allah uèini tako da se uvijek okreæemo Njemu i pokoravamo Mu
se. Naše granice su oèite ali On nam je naredio u skladu s tim – i Njegova
milost je neogranièena, o kojoj nam je On dao radosnu vijest. Da
nastavimo da èinimo dobra djela, da nas Bog osposobi da tako èinimo.