Hutbe

Hutba 14. 08. 2009. – 34. godišnji skup u Njemačkoj


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Danas je Huzur svoju hudbu petkom odr‘ao u Njemaèkoj, otvarajuæi
tamo Godišnji skup svojim izlaganjem. Huzur je rekao da su ciljevi
odr‘avanja ðelsa salane (godišnjeg skupa) da se potpomogne vjerska
korist, da se – samo s Bo‘ijom milošæu, poveæa spoznaja o Bogu, da se
poveæa uzajamnu ljubav i bratstvo, i skrene pa‘nja na širenje poruke
islama i Ahmadijata (tablih).
Huzur je rekao u toku duhovne atmosfere ðelsa salane dat je poseban
obzir obo‘avanju Boga, pogotovu skupnom tahad‘ud namazu. Nadat
se je da æe, s Bo‘ijom milošæu, oni koji mo‘da nisu redoviti u obavljanju
tahad‘uda steæi ovu naviku. Obo‘avanje Boga stvara spoznaju o Bogu i
ovo za uzvrat navodi osobu da ispuni du‘nosti prema ljudima, uzajamnoj
ljubavi i da Bo‘iju poruku upute svijetu sa sna‘nom revnošæu. Sve ovo
se dogaða s Bo‘ijom milošæu ali s ciljem da to postigne osoba mora
napraviti poèetni napor. Baš kao što hadis navodi da Bog trèi prema
onima koji koraèaju prema Njemu, to jest, poèetni napor je napravljen
od strane èovjeka da tra‘i Boga. U Svojoj beskrajnoj milosti, Bog onda
mnogostruko uveæava naše oskudne napore. Bog ka‘e u Èasnom Kur’anu
u suri Al Ankabut:
“A one koji se trude radi Nas, Mi æemo sigurno uputiti prema Našim
putevima.” (29:70)
Huzur je rekao da je takva Bo‘ija ljubav. On daje opæenite
blagonaklonosti odlikom Svog atributa Rahman (Najmilostiviji) i takoðer
osobito daje Svojim posebnim ljudima. Dolaskom na ðelsa salanu osoba
ostavlja iza sebe ovosvjetko poslovanje, i prema tome je toliko
odgovarajuæe da se sa iskenošæu usredsredimo na sticanje ciljeva ðelse.
41
Inaèe, dolazak na ðelsu æe tek biti ovosvjetsko vršenje obreda a Obeæani
Mesija a.s. je izrazio gnušanje i odvratnost prema ovome.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da je Bo‘ija blagodat data onima koji
te‘e i bore se na Njegovom putu, koji daju milostinju i koji su meðu
onima koji ’se bore na Našem putu.’ On je rekao da baš kao što bolesna
osoba probava sve vrste lijekova da bude bolje, slièni napori trebaju biti
uèinjeni za duhovne bolesti. Takav napor ne treba da bude tek verbalan,
zapravo treba biti stvarna borba.
Huzur je rekao da mi trebamo biti zahvalni da smo, nakon što smo
bili u stanju da prihvatimo Obeæanog Mesiju a.s., upuæeni na pravi put
da postignemo spoznaju o Bogu. Sada je na nama da izvuèemo punu
korist od ovog napora, bilo našeg vlastitog ili napora naših predaka,
koji je rezultirao u tome da nam bude data ova sposobnost. Ovo æe biti
stvarna zahvalnost. Naprijed spomenuti kur’anski ajet izra‘ava Bo‘iju
ljubav za Njegove robove baš kao i hadis koji navodi da Bog trèi onima
koji koraèaju prema Njemu. Meðutim, rijeèi ’oni koji se bore’ u ovom
kur’anskom ajetu èine jasnim da poèetni napor mora biti èovjekov.
Arapski termin ’d‘ehadu’ u ovom ajetu znaèi trud uèinjen sa svom
èovjekovom moguænosti da postigne pobo‘nost i onda nastavi u ovoj
marljivosti. Huzur je rekao da nije neka sporedna stvar da neko mo‘da
ka‘e da su on ili ona nastojali ali nisu bili upuæeni. Da se postigne put
upute uvjet je da budemo umorni od prijestupa (grijeha) kao što je i
ustrajnost uvjetovana. Bog je èovjeku dao slobodnu volju i ostavio je
šejtana slobodnim. Bog takoðer ka‘e da zlo ima oèiglednu udobnost
(olakšicu) i lahkoæu. Meðutim, kad Njegov rob èini napor na Njegovom
putu, onda mu Bog ne dozvoljava da padne u vatrenu provaliju. Bog
pristi‘e kao draga majka i prigrli Svog roba. Ako ikada postoji ikakav
nedostatk u ovom odnosu to je uvijek zbog èovjekovog zanemarivanja.
Za èovjeka je da ne bude kao dijete koje se loše ponaša, da bude svjestan
svojih ogranièenja i da nikada ne smatra sebe da je neovisan o Bogu.
U pogledu onih koji prisustvuju ðelsa salani i bore se na Bo‘ijem
putu s molitvama, Huzur je rekao da nije dovoljno jednostavno primiti
Ahmadijat. Treba biti vidljivo revno traganje za putem blizine Bogu
(Bo‘ije blizine) u svakom postupku jednog Ahmadi muslimana. Huzur
je rekao da milostinja treba biti data sa iskrenošæu, namaz obavljan sa
svim što je dug prema namazu, post obavljen sa svim što je dug prema
postu, podr‘avane du‘nosti u odnosu na rodbinu i ljude, i ispunjeno
42
povjerenje. Napori da se postigne pobo‘nost rode pobo‘nost. Huzur je
rekao da ako se osoba prikljuèila sistemu Oporuke kako je nalo‘io
Obeæani Mesija a.s. da tra‘i Bo‘ije zadovoljstvo, onda æe takva osoba
uvijek èiniti napore da ostane èvrsta na bogobojaznosti. U tome da
ostajane èvrsta na bogobojaznosti, osoba æe ispunjavati sve obavezne i
dobrovoljne du‘nosti prema Bogu baš kao što æe ispunjavati sve obavezne
i dobrovoljne du‘nosti prema ljudima. Ovo je stvarni d‘ihad, koji, kad
je poduzet sa ustrajnošæu (èvrstoæom i stalnošæu) vodi od jedne
pobo‘nosti ka drugoj.
Obeæani Mesija a.s. je rekao isfigfar (tra‘enje Bo‘ijeg oprosta) je
sredstvo spoznavanja Boga. On je rekao da je stvarni znaèaj istigfara da
molimo Boga da èovjekovi ljudski propusti ne budu oèiti i da ih Bog, sa
Svojom moæi, prekrije. Da nas On spasi od prirodnih slabosti. To takoðer
znaèi da Bog prekrije bilo koji grijeh koji je osoba mo‘da veæ poèinila.
Huzur je rekao da èovjek treba da èini velike napore protiv nasrtaja
šejtana. Njegovi napori da namami èovjeka uèinjeni su davanjem velikih
nada. Meðutim, dajuæi nam izvor istigfara, Bog nam je obeæao da æe
svakom ko bude èinio napor i bude ustrajan (èvrst i stalan) biti data
uputa. Sretni su oni koji su ovo shvatili i koriste se od duhovne atmosfere
ðelsa salane, nastoje da ukolone sve svoje duhovne i moralne slabosti.
Huzur je rekao da su rijeèi Obeæanog Mesije a.s. napunjene mudrošæu.
U objašnjavanju istigfara on je rekao da je to usrdno molenje Boga da
èovjekovi ljudski propusti ne budu oèiti. Zaista, ako je ikada Bog stvorio
savršenog èovjeka, to je bio Èasni Poslanik s.a.v.s. Bez sumnje, ljudske
slabosti ostaju u èovjeku. Meðutim, prednost istigfara je da one ne budu
oèite. Ako se pojave odreðene situacije onda, zbog istigfara, Bog daje
moguænost osobi da ove slabosti ne budu oèite. Huzur je rekao na primjer
èovjek osjeæa ljutnju kad je suoèen sa nenaklonom situacijom. Meðutim,
ako je osoba u ’štitu’ istigfara, onda njegova ili njena ljutnja nije nezgodno
pokazana; to nikada nije bijes.
Huzur je rekao da je ljudska priroda uroðeno pobo‘na. Baš kao što
hadis navodi da je svako dijete roðeno èisto i oblikuje se svojim
okru‘enjem. Istigfar razvija pobo‘nu prirodu i potiskuje zlo; Bog
osposobljava osobu za ustrajavnje u pobo‘nosti. Huzur je urgirao da se
ljudi zamisle nad sobom u toku dana ðelse i mole Boga da, buduæi da
su bili u stanju da prihvate Obeæanog Mesiju a.s., takoðer budu u stanju
43
da postignu standarde koji se oèekuju od ove Zajednice. Huzur je rekao
da ovosvjestka pohlepa ne bude naša ‘elja, da ‘arko ‘elimo da dalje
napredujemo u pobo‘nosti i tra‘imo Bo‘iju pomoæ za ovo. Huzur je
rekao da se volonteri radnici na ðelsi trebaju zauzeti u spominjanju
Boga dok su na nogama, na du‘nosti. Oni trebaju biti zadovoljni da su
u stanju da slu‘e goste Obeæanog Mesije a.s.. Zaista je naša obaveza da
ove goste slu‘imo sa uljudnošæu. Bog je objavio Obeæanom Mesiji a.s.:
’Ljudi æe ti dolaziti sa svake udaljene staze… Nemoj se okretati od ljudi i
nemoj biti umoran od njih’ (Al-Hakam, tom X, broj 20, 10. juni 1906. str.
1). Huzur je rekao da je naš zadatak i onih koji su na du‘nosti da
poka‘emo izvanrednu uljudnost prema gostima. Zajedno sa slu‘enjem
gostiju Obeæanog Mesije a.s. oni takoðer imaju na raspolaganju duhovnu
atmosferu koja èisti nafs (ego). To je takoðer dvostruko ugodno za goste
i oni treba da budu zahvalni. S jedne strane oni su u stanju da prisustvuju
ðelsi u ispunjavanju naprijed spomenute objave i s druge strane su u
stanju da budu primaoci dova koje je Obeæani Mesija a.s. èinio za one
koji prisustvuju ðelsi. Huzur ka‘e oni spomenuti u ovoj objavi dolazili
su da poprime pobo‘ne promjene i takvi bi trebali dolaziti i u buduænosti.
Ako svaki pojedinac bude vodio raèuna o ovome onda æe svaki Ahmadi
musliman biti srdaèan prema drugom, bit æe naklonjen prema
obo‘avanju Boga. Ovo æe onda voditi uklanjanju bilo kakve uzajamne
zlobe i ljutnje. Ponekad neki vršioci du‘nosti i èlanovi Zajednice imaju
prigovore jedan protiv drugog. Ako se ðelsi prisustvuje èisto da se tra‘i
Bo‘ije zadovoljstvo i da budete primaoci dova Obeæanog Mesije a.s.
onda svi moramo nastojati da te‘imo i ispunjavamo oèekivanja koja je
Obeæani Mesija a.s. imao o nama.
Huzur je proèitao nekoliko isjeèaka iz plemenitog pisanja Obeæanog
Mesije a.s. i rekao da ako se svaka osoba zamisli nad njim i nad sobom
i napreduje u pobo‘nosti, ovo æe voditi Zajednicu prema poveæanoj
bogobojaznosti. Huzur je proèitao dalje savjete Obeæanog Mesije a.s. i
rekao da ne budemo brzi u davanju u javnost slabosti svoje braæe. On je
takoðer rekao da ova Zajednica treba pokazati takav uzor da èak naši
neprijatelji budu prisiljeni da priznaju da, iako nam se oni suprotstavljaju,
mi smo dobri ljudi. On je rekao da Bog gleda kakvo je stanje èovjekovog
srca, On nije zainteresovan tek u rjeèitost. Huzur je rekao da ako svaki
Ahmadi musliman ima u vidu ove savjete i zamisli se nad njima i nad
sobom, nema sumnje da æe oni biti izvor reforme.
44
Huzur je molio Boga da nas osposobi da nastavimo da upijamo Bo‘ije
blagoslove, da nas osposobi da ispunimo svoj zavjet bai’ata i da nas kao
rezultat uèini da budemo primaoci dova Obeæanog Mesije a.s.. Da nas
blještavilo svijeta i egoistièni motivi ne udalje od ovih ciljeva koji su
odreðeni u èuvanju iskrene veze sa Zajednicom. Huzur je rekao da treba
da èinimo dove za svoju pakistansku braæu koji prolaze kroz proganjanje.
Uz to, vlada Malezije takoðer stvara teškoæe. Danas d‘emat Malezije
odr‘ava svoj godišnji skup pod izuzetno teškom situacijom, treba da
èinimo dove da Bog blagoslovi ovu ðelsu. Da se oni ne suoèe ni sa kakvom
teškoæom i budu zaštiæeni protiv planova neprijatelja.
Huzur je rekao da oni prisutni na ðelsi u Njemaèkoj trebaju zapamtiti
da su njihovo blagostanje i mentalni mir zbog Bo‘ije milosti i da je to
odlikom blagoslova što smo dio Zajednice Obeæanog Mesije a.s. Treba
da se krajnje iskreno pridr‘avamo zavjeta bai’ata i mlaðoj generaciji
treba biti objašnjeno da danas, gdje god da su, da je to samo zbog
Zajednice i da nikada sebe ne smiju udaljiti od Zajednice ili Halifata.
Huzur je rekao da iako aran‘mani bezbjednosti nisu isti kao u VB,
no svaki Ahmadi musliman treba biti krajnje oprezan ovdje. Bezbjednost
na ulazu treba takoðer da se dobro odr‘ava. Huzur je rekao da je svinjska
groznica raširena svuda širom Evrope no zbog nekih zakona homeopatik
lijekovi koji su dijeljeni na ðelsi u VB nisu mogli biti podijeljeni ovdje.
Huzur je rekao da svako treba da pokazuje lièni oprez u ovoj stvari.
Zatim je Huzur najavio tu‘nu vijest o smrti Taha sahiba, koji je bio iz
Jordana. On je bio drugi Ahmadi musliman u Haifi odakle se Ahmadijat
dalje raširio. Huzur je rekao da je on imao duboku predanost sa
Halifatom, svaki njegov postupak je pokazivao njegovo iskreno
pristajanje uz Halifat. On je bio muusi i do sada je finansirao sve što je
bilo objavljeno od arapskog prevoda Tafsir-i Kabir (urdu komentara
Èasnog Kur’ana od hazreti Muslih Mauda). Njegova kuæa je bila kao
centar D‘emata. Prije nekoliko mjeseci njegova se bolest pogoršala i on
je umro 4. augusta. Iza sebe je ostavio tri kæeri i sina i mnogo unuèadi.
Jedan od njegovih unuka ima vrlo iskrenu vezu sa Zajednicom, da Allah
poveæa iskrenost u drugima. Da Allah uzdigne njegov polo‘aj u
D‘ennetu i pokloni mu mjesto blizu Svojih miljenika. Huzur je rekao da
æe klanjati d‘enazu u odsustvu poslije d‘ume.