Hutbe

Hutba 11. 09. 2009. – Veličanstveni (uzvišeni) Kur’an


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je u svojoj današnjoj hudbi dao izlaganje o vjerovanju u
velièanstveni Kur’an. On je prouèio ajet 22 iz sure Al Hašr, èiji prijevod
glasi:
“Da smo ovaj Kur’an objavili nekoj planini, ti bi je, sigurno, vidio
poni‘enu i raspuklu od straha pred Allahom. A ovo su primjeri koje
Mi dajemo ljudima da bi razmislili.” (59:22)
Huzur je rekao da su neki ljudi tako tvrdog srca da Kur’an ne utièe
na njih dok naprijed spomenuti ajet ka‘e da je takva moæ Bo‘ije Rijeèi
da bi planinu uèinila razbijenim komadima da je njoj bio objavljen.
Zaista, do tvrdoæe srca dolazi kad ljudi zaborave razlog za svoje stvaranje,
oni zaborave svog Stvaraoca i zaborave svoj kraj.
U suri Al Bakara, Allah ka‘e:
“Nakon toga vaša srca postala su tvrda, kao kamenje, ili još tvrða;
jer zaista meðu kamenjem ima nekog iz kojeg izviru rijeke, a meðu
njima ima nekog iz kojih voda teèe kad ono raspukne. A sigurno,
meðu njima ima takvog koje pada zbog straha od Allaha. A Allah
nije nemaran o onome što vi radite.” (2:75)
Huzur je rekao Bo‘ija Rijeè i Njegove razne moæi imaju efekat èak na
minerale ali ljudsko srce mo‘e otvrdnuti do te mjere da èak nakon što
vide Bo‘ije Moæi na djelovanju, ono ne ‘eli da postigne promjenu. Huzur
je rekao da se ovaj ajet odnosi na Jevreje ali ovo nije tek sluèajno bilo
navedeno – zapravo to sadr‘ava pretskazanje da æe vaša srca takoðer
otvrdnuti na isti naèin. Ovo je zaista ozbiljan predmet za razmišljanje
za muslimane svijeta obzirom na ono šta se dogaða u tom svijetu. Uprkos
prijemljivih komentara (punih razumijevanja) koje zapad mo‘da izrazi
65
muslimanima, njihova meðusobna odluka je uvijek u njihovom vlastitom
interesu radije nego u interesu muslimana. Njima je dodijeljen status
treæe klase. Muslimani su èak u potrebi zapada da upravlja njihovim
vlastitim zemljama i takoðer su suoèeni sa prirodnim nesreæama.
Muslimani su ti kojima je prvobitno ajet ove sure Al Hašr naslovljen.
Sura Al An’am ka‘e:
“…Nego su njihova srca bila tvrda i šejtan im je pokazao lijepim ono
što su radili.” (6:44)
Huzur je rekao da ovaj ajet ilustruje da su ovi ljudi postali još gori u
svojim zlim putevima. Baš kao u Pakistanu što je uznemirenje svuda,
odr‘avaju se protesni skupovi a voðe nije briga. Novinski èlanci smatraju
da zemlja ide ka propasti. Huzur je rekao da je za ovo razlog, kao što je
èesto naveo i navest æe ponovo, da ne samo da nisu prihvatili Imama
ovog doba, oni su ozakonili proganjanje protiv njegovih sljedbenika.
Oni moraju zaustaviti uvredljivu terminologiju o Obeæanom Mesiji a.s.
u slu‘benim dokumentima, ili æe se, inaèe, dogoditi Bo‘ija odredba.
Oni sebi laskaju stavljanjem nakita sa Bo‘ijim imenom i imenom
Poslanika s.a.v.s. a ako Ahmadi muslimani ispišu Kelimej šehadet (proglas
vjere) na svojim d‘amijama, oni to razvale i bacaju u kanalizaciju. Zar
oni tada ne misle o ’kleveti Poslanika’? Zaista, tada kad oni ovo sve ne
shvataju je kad Bo‘ija odredba dolazi na djelovanje.
Huzur je rekao da izvještaè po imenu Mubashir Luqman najodva‘nije
vodi programe (u Pakistanu). Ko zna koliko dugo æe on ostati neustrašiv.
U jednom od njegovih programa jedan vjerski uèenjak je odgovorio na
jedno od njegovih pitanja govoreæi da, baš kao što Coca cola ima zaštitni
‘ig koji niko drugi ne mo‘e koristiti, slièno su samo oni stvarni muslimani
i ako Ahmadi tvrde da su muslimani oni treba da budu podvrgnuti kazni.
Huzur je rekao da je ovo priroda vjerskih uèenjaka Pakistana i takva je
njihova vjerska odredba (fetva). Huzur je rekao da hadis navodi da æe
doæi vrijeme kad æe ljudi uèiniti svojim voðama izuzetno neuke ljude
koji æe davati fetvu bez ikakvog znanja. Oni æe biti zavedeni i zavodit æe
ljude.
Huzur je rekao da o tome ko je musliman zahtijeva dugu debatu i
Huzur je rekao da trenutno neæe ulaziti u ovaj akademski aspekt.
Meðutim, ako postoje bilo koji savršeno pokorni muslimani, oni su
Ahmadi muslimani. Èasni poslanik s.a.v.s. je definisao istinskog
66
muslimana u potpunom kontrastu sa Pakistanskim vjerskim uèenjacima
koji su islam izjednaèili sa pravom na kopiranje Coca cole. Hadis navodi
da onaj ko proglasi da nema niko vrijedan obo‘avanja osim Allah i ko
odbija ono što se obo‘ava osim Allaha, njegov ‘ivot i imetak postaju
vrijedni poštovanja. Huzur je objasnio da kad osoba jednom ka‘e. ’Nema
niko vrijedan obo‘avanja osim Allaha’ ona je slobodna od ljudskog
sudstva. Èasni Poslanik s.a.v.s. je takoðer rekao: ’osoba koja klanja kao
mi i okreæe se našoj Kibli, jede ono što mi zakoljemo, je musliman. Bog i
Njegov Poslanik su uzeli odgovornost o takvoj osobi, nemojte da je ne
poštujete.’
Huzur je rekao da je ono što on zahtijeva od ovih ljudi to da islam
nije ’patentiran’ (’povlašten’) na naèin koji je protiv Bo`ijeg uèenja i
uèenja Njegovog Poslanika. On je rekao da smo mi proglašeni
muslimanima odlikom ove definicije Èasnog Poslanika s.a.v.s. i ne
trebamo hod`e ili parlament da to potvrdi.
Huzur je rekao da su mu prije nekoliko dana mnogi ljudi poslali
kopije jednog novinskog èlanka. Ahmadi šalju ovakve èlanke Huzuru
da ge informišu i takoðer da tra‘e njegov savjet. Ovaj èlanak je bio u
vezi sa (Pakistanskim politièarom) Altaf Huseinom sahobom koji je
nedavno dao prostodušnu izjavu u kojoj je otvoreno osudio proganjanje
protiv Ahmadi muslimana. Kako je njihov obièaj da, da bi napravili
senzaciju od ove stvari, novine su napisale da je odr‘an sastanak izmeðu
Mirze Masroor Ahmada i Altaf Huseina o tome kako ponovo uspostaviti
MOM (njegovu politièku partiju) u Pund‘abu. Huzur je rekao da što se
tièe njegove izjave, svaka patriotska osoba ‘eli da nered prestane u
zemlji. Huzur je rekao da mu je bilo drago da je Altaf Husein sahib
govorio sa takvom hrabrošæu da to dokazuje da on ‘eli da vidi mir u
zemlji. Sam Bog zna namjeru (ljudi) i mi ne treba da sumnjamo u njegovu
namjeru. On ‘eli da vidi kraj sektaškog nasilja, da ga Bog nagradi i da
nikada ne padne ‘rtvom politièkog kompromisa. Huzur je rekao da je
juèer sluèajno èuo da su oni koji pripadaju pokretu ’Konaènost Poslanstva’
bili zadovoljni sa Altaf Husein sahibom. Takva je moæ Maulvi (hod‘a),
Huzur je rekao da je predsjednik vlade zemlje rekao da ‘eli da postigne
niz ciljeva ali se boji hod‘a. Huzur je rekao da, što se tièe susreta izmeðu
njega i Altaf Husein sahiba, da je bio takav susret Altaf Husein sahib bi
to vjerovatno spomenuo. Huzur je tekao da ‘eli da naglasi da æe bilo ko
ko nastoji da razruši zid mr‘nje biti pomognut od Boga. Mi volimo zemlju
(Pakistan), mi smo pomogli u njenom stvaranju i mi æemo napraviti
67
svaku ‘rtvu koja se tra‘i da je spasimo. Što se tièe proganjanja Ahmadi
muslimana mi tu stvar prepuštamo Bogu. Naš voljeni Bog jedini je taj
kojem mi iznosimo sve svoje privatne i povjerljive stvari i èvrsti smo u
vjerovanju da su svi ljudski planovi ništa u poreðenju sa (glavnim)
planom koji Bog ima u korist Ahmadi muslimana. Zaista, Bo‘ija odredba
æe se dogoditi u Pakistanu i drugim islamskim zemljama, i bit æe jasno
kao dan ko je istinski musliman. Pakistani Ahmadi muslimani, gdje god
da ‘ive u zemlji ili izvan, treba posebno da èine dove da Bog dadne èulo
ovim ljudima koji se igraju sa samim pre‘ivljavanjem zemlje. Oni u
arapskim zemljama treba takoðer da mole Boga u ovim blagoslovljenim
danima ramazana da se Bo‘ija neizbje‘na odredba dogodi.
Huzur je rekao da se sada vraæa na predmet ajeta koji je citirao na
poèetku hudbe. On je objasnio da je skretanje (zastranjenje) u definiciji
muslimana takoðer bila neophodna stvar. Obeæani Mesija a.s. je rekao
da ovaj ajet (59:22) znaèi da je takav uticaj Kur’ana da bi èak planina
bila smrvljena u komadiæe sa strahom od Boga. Ako on mo‘e imati
takav efekat na mineral, zašto ne mo‘e na ljudska biæa? Drugo znaèenje
ovog ajeta je da ni jedna osoba ne mo‘e steæi Bo‘iju ljubav ukoliko ne
razbije svoje planine oholosti. Nadalje, nakon oslobaðanja od oholosti,
treba da bude posvojena poniznost. Uz to, svi prethodni odnosi i veze
takve osobe trebaju puknut, baš kao što se planina raspadne, i biti
nadomješteni sa odnosima i vezama samo radi Boga.
Huzur je rekao da æe ponovo reæi takozvanim vjerskim voðama da
treba da prestanu davati smiješne definicije Kur’ana i islama. Ako ‘ele
da proglase svoju ljubav prema Bogu i Njegovom Poslaniku, oni treba
da uspostave odnos sa Imamom ovog doba. Oni æe jedino imati
pronicljivost i shvatanje Èasnog Kur’ana ako sagnu svoje ohole glave u
borbi sa Obeæanim Mesijom a.s. jer su za shvatanje Èasnog Kur’ana
neophodni Bo‘iji odabrani i uzvišeni ljudi. Kao što sura Al Vaki’a ka‘e:
“Zaista je ovo Kur’an plemeniti, u skrivenoj Knjizi (èuvanoj), koju
niko neæe dotaæi osim oèišæenih.” (56:78-80)
Huzur je rekao dok je u ovom ajetu strancima reèeno o èasti Kur’ana,
on takoðer daje poruku onima koji vjeruju, da æe se samo oni okoristiti
od njega koji sebe oèiste i onda njegova uèenja stave u praksu. S ciljem
da postignu potpunu pronicljivost u Kur’an oni æe onda tra‘iti ’Oèišæenu’
osobu koja je bila data od Boga. U ovo doba, u skladu sa Bo‘ijim
obeæanjem i u ispunjavanju pretskazanja Èasnog Poslanika s.a.v.s., ovo
shvatanje i pronicljivost je bila poklonjena Obeæanom Mesiji a.s.
68
Obeæani Mesija a.s. je rekao da je, da bi razumjeli Èasni Kur’an
potreban uèitelj koji je oèišæen Bo‘ijim rukama. On je rekao da tokom
vremena, èak za pitanja koja su bila riješena, u skladu sa teškoæama tog
vremena, postoji potreba za rješenjem. Huzur je rekao da je razlog
postojanja toliko mnogo sekti u islamu taj što su ljudi shvatili Kur’an u
skladu sa svojim liènim razumijevanjem i tako provodili njegova uèenja.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da nije neophodno da svo znanje Kur’ana
postane odjednom oèito. Njegovo znanje postaje oèito kako i kad se
pojave potrebe date ere.
Huzur je rekao da je istina da je bio zadatak Mesije i Mehdija da
zaustavi konflikt i islamu donese uspjeh kroz usmjeravanje pa‘nje na
pisanu rijeè i molitvu. Kad je svijet odvuèen ka materijalizmu on ne
uspijeva da ovo razumije i kao rezultat oni nemaju pronicljivost u Kur’an.
Huzur je rekao da, dok je ovo ozbiljan predmet za razmišljanje za
muslimane opæenito, treba da skrene pa‘nju Ahmadi muslimana na
njihove obaveze. Svaki Ahmadi treba da èini dove u toku blagoslovljenog
mjeseca ramazana da njihovo srce bude oèišæeno na naèin na koji Bog
‘eli da budu srca istinskih vjernika.
Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao da æe roditeljima onoga ko uèi Kur’an
i stavlja ga u praksu biti date krune na Sudnjem danu. Ove krune æe biti
blistavije nego Sunce. Ako je ovo polo‘aj poklonjen roditeljima, zamislite
polo‘aj onga ko ga zapravo stavi u praksu.
Citirajuæi dio ajeta 186 iz sure Al Bakara:
“Allah vam ‘eli olakšicu i ne ‘eli teškoæe za vas…” (2:186)
Huzur je rekao da je ovo proglas u principu da je samo olakšica u
Kur’anu, kao što je reèeno u suri Al Kamar:
“A Mi smo doista Kur’an uèinili lahkim za pouku. Pa ima li ikoga ko
æe primiti savjet?” (54:18)
Mi treba da se pridr‘avamo ovih savjeta i stavimo ih u praksu i
odbacimo ideju da su uèenja Kur’ana teška. Kur’an je Rijeè Onoga Koji
nas je stvorio i dao nam sve sposobnosti i moguænosti. On proglašava
da je pridr‘avanje uèenjima ove Knjige u skladu sa ljudskom prirodom.
Kako mi onda mo‘emo razmatrati misao ispitivanja kako ga staviti u
praksu?
69
Kur’an za nas spominje sluèajeve ranijih naroda da povedemo raèuna,
svoje postupke uèinimo da budu za Bo‘ije zadovoljstvo, tako da budemo
spašeni.
Bog ka‘e u suri Al Bajjina:
“Poslanik od Allaha koji je uèio listove èiste.U njima je bilo uèenje
koje ostaje èvrsto i dr‘i èvrsto.” (98:3-4)
Obeæani Mesija a.s. je rekao da Kur’an sadr‘i znanje svih drugih svetih
Knjiga i ima sve istine. On nema ništa suvišno i ima sva objašnjenja u
sebi. Obeæani Mesija je napisao da je Bo‘ije jedinstvo napadnuto (i Huzur
je dodao, baš kao što je i danas) ali ko god podigne svoje pero protiv
Kur’ana bit æe prisiljen da mu na kraju bude privuèen. On je rekao da je
Kur’an sadr‘avao dokaze i zakljuèivanja koji mogu biti dokazani u ovo
doba nauène prosvijeæenosti. Zaista i dalje stoji ovaj izazov koji su
sljedbenici Obeæanog Mesije a.s. dokazali. Koncept koji je predstavio
dr. Abdus Selam je takoðer dokazao Jedinstvo Bo‘ije. Ahmadi nauènici
danas takoðer treba da dr‘e u vidu ove aspekte, Bog æe im sigurno
pomoæi. Zaista Kur’an objašnjava duhovna pitanja kao i uputu ka znanju
buduæeg vremena. Reèeno je u suri Al Naml:
“I da uèim Kur’an.’ Zato, ko se uputi, uputi se samo za sebe (za svoje
dobro)…” (27:93)
Meðutim, samo æe oni naæi uputu o kojima je napravljena odredba
da æe se oni oèistiti.
Kur’an takoðer tvrdi da on sadr‘i sve, od osnovnih morala do najvišeg
znanja. Tako je u suri Junuz reèeno:
“Ti ne budeš zauzet bilo kakvim poslom i ne uèiš Kur’an, a takoðer
i vi, (o vjernici), ne radite neko (dobro) djelo, a da Mi nismo svjedoci
nad vama kad ste time zauzeti. I ništa nije skriveno od Gospodara
vašega, èak ni trun, ni na Zemlji ni na nebesima, niti manje od
toga, niti veæe od toga, a da nije u jasnoj Knjizi (zapisano).” (10:62)
Ovaj ajet pokazuje Bo‘iju uzvišenost da On gleda nad svim i ima
znanje o svemu. To je proglas za vjernike kao i za one koji ne vjeruju da
je ova velièanstvena Knjiga od Boga Koji ima savršeno znanje o svemu.
Ovo je razlog zašto je on bio saèuvan od dana kad je bio objavljen.
Nema izlaza za one koji ga odbijaju i za one koji vjeruju u njega, ne
70
ostaje izgovora u tome da ga oni ne mogu staviti u praksu. Huzur je
rekao da nije dovoljno reæi da smo ga uèili, da kroz to pozivamo svijet.
Ono što se tra‘i je da se vidi kakvu razliku u nama njegovo uèenje
donosi i kakav to dojam ima na druge oko nas. Huzur je rekao da Bog
nije nièija rodbina. On je u Èasnom Kur’anu citirao sve i u skladu sa
Svojim obeæanjem On je takoðer poslao ’uèitelja’ u ovo doba. Bit æe
odgovorni i oni koji prihvataju uèitelja i oni koji ga odbijaju. Dok mi
stvar onih koji odbijaju prepuštamo Bogu, mi molimo da nas Bog
osposobi da svoju stvar dr‘imo èistom kod Njega. Èitajuæi iz plemenitog
pisanja Obeæanog Mesije a.s., Huzur je rekao: ’Èasni Kur’an je jedini
vrijedan èitanja. Razne druge knjige su sigurno, u poreðenju s njim, vrijedne
odbacivanja i bez Èasnog Kur’ana je nemoguæe postiæi uspjeh.’
Zatim je Huzur dao tu‘nu vijest da je umro naš misionar u Kanadi,
Tarik Islam sahib. Bilo mu je 54 godine i patio je od kratke bolesti raka
slizene i jetre. On je slu‘io D‘emat u raznim slu‘bama i u Kanadi je od
1993. godine. Bio je veoma društvena, ljubazna i krajnje uljudna osoba.
Jako je vodio brigu o svim svojim bli‘njima, imao je veliki osjeæaj
poslušnosti i veliku ljubav za Halifat. Huzur je rekao da svi misionari
imaju posebnu vezu sa Halifatom ali neki imaju izvanrednu povezanost
i on ju je imao. Iza sebe je ostavio hudovicu i pet kæeri. Da Allah podari
ustrajnost svim njegovim bli‘njim.Huzur je rekao da æe klanjati d‘enazu
u odsustvu poslije d‘ume.