Hutbe

Hutba 18. 09. 2009. – Značenje petka u islamu


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je dao izlaganje o znaèenju petka u islamu. On je poèeo
citiranjem slijedeæih ajeta iz sure Al D‘uma:
“O vi koji vjerujete! Kad se pozove na namaz u petak u jedan dio
dana, poðite ‘urno da spominjete Allaha, i ostavite trgovinu. To je
bolje za vas, da znate.
A kad se namaz završi, onda se raširite po Zemlji i tra‘ite nešto od
Allahove blagodati, i mnogo spominjite Allaha, da biste uspjeli.
No, kad oni budu vidjeli neku trgovinu ili zabavu, potrèat æe prema
4
tome i ostavit æe tebe samog da stajiš. Ti reci: ’Ono što je kod Allaha
puno je bolje od zabave i trgovine, i Allah najbolje opskrbljuje.’
(62:10-12)
Huzur je rekao, elhamdulillah (sva hvala pripada Allahu), da on ‘eli
priznati da je svakog petka prisustvo u Baitul Futuh d‘amiji bilo dobro
i da je za klanjaèe moralo biti obezbjeðeno mjesto u hodnicima. Zapravo
su neki od njih morali klanjati napolju. Prethodno je ovakvo prisustvo
bilo rezervisano za posebne prilike ’opraštanja’ od (zadnjeg) petka
ramazana. Ahmadi muslimani treba da zapamte da dolazak na namaze
petkom s posebnim trudom, u sebi sadr‘ava ’oproštajni petak’. To jest,
èovjek ostavlja u stranu sva svoja zauzeæa i dolazi radi namaza petkom
da tra‘i sve blagoslove vezane s tim. Poslije namaza nareðeno mu je da
ide natrag i tra‘i blagostanje s molitvom i odluènošæu da ne ispusti iz
vida spominjanje Allaha. Tako, jedan petak vodi dobrodošlici narednog
petka sa sna‘nom gorivošæu, suprotno èekanju na jedan petak u cijeloj
godini. Ljudi te‘e da zaborave da je tu takoðer 51 dodatnih
(pojedinaènih) petaka u godini koje na slièan naèin treba doèekati sa
dobrodošlicom. Ovaj petak treba da usmjeri pa‘nju onih koji su mo‘da
bili zanemarivi u toku godine da su se zavjetovali da æe s dobrodošlicom
doèekat naredni petak kad se oproste od njega. Huzur je rekao da se
nada da æe Bo‘ijom milošæu prisustvo koje je bilo oèito u Baitul Futuh u
toku ramazana takoðer biti vidljivo u svim našim d‘amijama širom
svijeta. On je molio Allaha da ova obeæavajuæa naklonost bude stalna i
neprekidna. On je rekao da svaki Ahmadi musliman treba da moli (Boga)
za ovo jer je ovo njihova velika odgovornost u sadašnjem dobu kao što
naprijed spomenuti ajeti pokazuju.
Huzur je rekao da kad je napravljen poziv za d‘umu, sve drugo je
drugorazredne va‘nosti. Ajeti koji prethode onom koji je naprijed citiran
spominju Jevreje, za koje je bio objavljen Tevrat. Oni se njemu nisu
pokorili i takoðer su odbili Èasnog Poslanika s.a.v.s. uprkos toga što je
njegov dolazak bio pretskazan. Ovo odbijanje se dogodilo pošto su oni
zaboravili uèenja Tevrata za koje su iznosili mnoga objašnjenja. Zaista
sura D‘uma ih izjednaèava sa ’magarcima koji nose teret knjiga’ (62:6).
Oni su takoðer zaboravili svoj poseban dan odreðen za obo‘avanje –
Sabat, koji pada u subotu. Kur’an ka‘e:
“A vi ste, sigurno, saznali o onima meðu vama koji su prekršili
Sabat…” (2:66)
5
Zbog svog omalova‘avanja Sabata Jevjeri su bili ka‘njeni. Citiranjem
Jevreja koji su skrenuli s pravog puta ovdje je skrenuta pa‘nja muslimana
da iska‘u du‘nu poèast petka. Ovo je jasan ukaz da ako ove du‘ne
poèasti ne budu iskazane, oni takoðer mogu biti ka‘njeni.
Huzur je rekao da je petak naš Sabat. Svaki musliman treba da moli
(Boga) i da èini napor da ga èuva i oda mu du‘na poštovanja. Osoba
odaje du‘na poštovanja koja pripadaju petku obustavljajuæi sav posao i
kreèuæi u d‘amiju. U ovo vrijeme i doba gdje je nemoguæe svuda èuti
ezan postoje alternativni naèini i sredstva da se podsjetite o vremenu
za d‘umu. Na primjer, ezan mo‘e biti odslušan preko (mobilnih)
telefona. Huzur je rekao da on nema lièno iskustvo o ovome ali ovo
treba da bude promovisano. Ako se ezan za d‘umu mo‘e slušati prekao
(mobilnog) telefona to mo‘e biti vrlo korisno i mo‘e voditi prilikama
za prenošenje poruke islama. U svakom sluèaju, osoba mo‘e biti
podsjeæena preko jednostavnog sistema za buðenje.
Hazreti Halifatul Mesih I r.a. je rekao da u suri 62:10: “O vi koji
vjerujete!” mo`e jedino podrazumjevati one koji vjeruju u Obeæanog
Mesiju. Ovdje se takoðer mislilo na muslimane opæenito ali kao što je
ova sura vezala znaèenje namaza petkom sa vremenom Mesije, zbog
toga je njegovo znaèenje mnogo veæe za sljedbenike Obeæanog Mesije
a.s.. Odbijajuæi ga, drugi muslimani su sebe stavili u kategoriju:
“… Zar vi, onda, vjerujete u jedan dio Knjige a drugi odbijate?… ”
(2:86)
Istinski vjernici su oni koji vjeruju u Èasni Kur’an od poèetka do
kraja i koji prihvataju sve poslanike od Adema a.s. do Obeæanog Mesije
a.s. Zato je njihova obaveza da naprave posebne napore za ovaj dan,
(privremeno) obustavljajuæi svoje trgovine.
Huzur je rekao da je era Obeæanog Mesije takoðer povezana sa
trgovinom. Trgovina se u ovo doba razgranala na neèuvene naèine.
Gubitak i dobitak burze nam govori da su oni koji tamo rade tako
okupirani da ni za trenutak ne mogu smaknuti oka sa ovog tr‘išta novca
a da ne izazovu gubitak koji mo‘e iznositi na milione. Slièno tome,
manja tr‘išta koja prije nisu bila tako strastveno organizovana, sada
jesu. Meðutim, Bog ka‘e da nije va‘no koliko malo vremena imate, to
nema znaèaja u poreðenju sa namazima petkom. Neophodno je napraviti
napor za namaz petkom, bez obzira. Danas mi Ahmadi muslimani treba
6
da budemo oni istinski vjernici koji æe èuvati petak, samo onda mo‘emo
biti primaoci Bo‘ijeg zadovoljstva.
Huzur je dalje hadisom objasnio znaèenje petka. U hadisu iz Buhari
zbirke hadisa, Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao da æemo na Sudnjem danu
uprkos toga što smo od kasnijeg (naroda) mi biti prvi, uprkos èinjenice
da su oni bili prvi kojima je bila data Knjiga. Za njih je bio odreðen
obavezujuæim poseban dan ali su oni prigovarali nad tim. Meðutim,
nas je Bog uputio u ovoj stvari. Huzur je rekao da ovaj hadis tra‘i
objašnjenje. Ukratko, u doba drugog Ahmadija Halifata bio dat zadatak
hazreti Seid WaliUllah Shah sahibu da sastavi Buhari hadis sa kratkim
komentarom. Bilo je objavljeno nekoliko tomova ovoga ali je onda prošao
dugi period bez ièega. Prije nekoliko godina Huzur je osnovao Noor
fond i pod njegovim nadzorom su bili objavljeni dalji tomovi hadisa. U
objašnjavanju naprijed spomenutog hadisa u pogledu namaza petkom,
hazreti Seid WaliUllah Shah sahib je dokazao da je namaz petkom,
suprotno mišljenjima nekih pravnika, obavezujuæi. On je takoðer
objasnio doslovna znaèenja rijeèi Sabat i dokazao to iz historije Jevreizma
da je jednom Sabat bio takoðer petak, ili dio petka ali se onda to
promijenilo u subotu. Sabat znaèi da sebe potpuno iskljuèimo od drugih
poslova i zauzimanje u obo‘avanju Boga, i to je bilo specifièno za
Izraeliæane. Meðutim, oni se nisu pokorili ovoj naredbi i bili su ka‘njeni.
Muslimani nisu petkom ogranièeni na naèin kako su bili Izraeliæani na
svoj Sabat. On je takoðer zapazio da ako su kršæani mogli promijeniti
svoj specifièan dan od subote na nedelju nije nevjerovatno da su Jevreji
takoðer uèinili isto. Historijski dogaðaji pokazuju da su Jevreji posvojili
mnoga vjerovanja drugih ljudi i zbog toga uveli promjene u svoju vjeru.
Huzur je dao dalje historijske detalje mijenjanja Jevrejskog Sabata od
petka na subotu. Musa a.s. je pretskazao da æe nepoštivanje Sabata biti
uzrok pada Izraeliæana.
Huzur je rekao da æe danas, poslije 1500 godina, Bo‘ijom milošæu,
muslimani, bez obzira koje vrste, na jedan ili drugi naèin uèiniti napor
radi namaza petkom. Sve dotle dok se ljudi okupljaju radi namaza
petkom oni æe ubirati ove blagoslove. Huzur je rekao u ovo doba, koje
je doba Mesije, postoje posebni blagoslovi povezani s petkom, i zato, mi
Ahmadi muslimani treba da uèinimo poseban napor da nas
nepridr‘avanje ovoj naredbi ne bi uèinilo metom bilo kojeg upozorenja.
Huzur je rekao da je bila Bo‘ija odredba da su Jevreji napustili petak
7
kao svoj Sabat jer je ovaj dan trebao postati specifièan Èasnom Poslaniku
s.a.v.s. i njegovom narodu.
Objašnjavajuæi znaèenje ovog dana kroz hadise Huzur je rekao da je
Èasni Poslanik s.a.v.s. rekao: ’Od svih vaših dana petak je najbolji dan, to
je dan kad je hazreti Adem bio roðen, to je dan kad je on umro i to je dan
kad æe truba biti ispuhana i bit æe izazvana nesvijesnost. Obilato prizivajte
salavate na mene u ovaj dan jer ovo je dan kad æe vaša uèenja salavata
biti meni predstavljano.’ On je takoðer rekao: ’Petak je poglavica svih
dana i najveæi je u Allahovim oèima. To je dan koji je u Allahovim oèima
veæi od dana Adha (ramazanskog bajrama) i dana Fitr (had`i bajrama).
On ima pet znaèenja; to je dan kad je hazreti Adem bio roðen, to jedan
kad je on bio poslan na Zemlju, to je dan kad je on umro, to je dan u toku
kojeg dolazi momenat kad æe sve što je tra`eno, osim zabranjenog, biti
poklonjeno i to je dan kad æe se dogoditi Sudnji dan.’ Huzur je rekao da
ovaj hadis takoðer objašnjava znaèenje uèenja salavata. Mi treba da
napravimo poseban napor da uèimo salavate petkom jer je prizivanje
salavata tijesno povezano sa primanjem molitvi – kao što je reèeno u
Kur’anu:
“Allah i Njegovi meleki šalju milost na Vjerovjesnika. O vi koji
vjerujete! I vi prizivajte blagoslove (salavatima) na njega i mnogo
ga pozdravljajte selamom.” (33:57)
Ako se mi zauzmemo u tome onda æe s njegovim blagoslovima molitve
uèinjene u druga vremena postiæi prihvatanje.
Huzur je rekao muslimani nisu vezani nikakvim ogranièenjima u
petak. Poslije namaza njima je nareðeno da idu natrag svojim sredstvima
za uzdr‘avanje. Meðutim, to je uvjetovano da oni idu i tra‘e Bo‘iju
milost (u svojim sredstvima za ‘ivot) i dok tako èine, da ne zaborave
spominjanje Boga. Kad se tra‘i Bo‘ija milost onda sve stvari treba da
dr‘imo kristalno jasnim i èistim. Nadalje, spominjanjem Boga æemo
dr‘ati na umu da osiguramo obo‘avanje Boga i èinjenicu da kakav god
uspjeh imamo da je zbog našeg oslanjanja na Boga i da je Bog jedini
Opskrbljivaè. Nakon prihvatanja Obeæanog Mesije a.s. u kasnijem dobu
ovosvjetski prizori (spektakli) treba da za nas budu udaljena stvar. Inaèe
æemo se kretati dalje od cilja za koji je Obeæani Mesija a.s. napravio ovu
Zajednicu. Njegovi ciljevi za nas su bili da kujemo posebnu vezu s
Bogom, da svoje ‘ivote ukrasimo s Njegovim obo‘avanjem i
8
spominjanjem, i da odamo du‘no poštovanje Njegovom stvaranju. To
je, kao da nas je Bog poslao da budemo kušani i ispitivani o tome do
koje mjere imamo vezu sa Mesijom kasnijeg doba i do koje mjere smo
istiniti u svojoj tvrdnji da æemo ispuniti svoj zavjet bai’ata Obeæanom
Mesiji a.s.. Za ovo je prisustvovanje na namazima petkom bilo
postavljeno kao oznaka (mjerilo). Svaki Ahmadi musliman treba da
zapamti da je prisustvovanje na namazima petkom u d‘amiji ili
okupljanje radi toga na jednom mjestu, vrhunske va‘nosti. Ovo nije
samo za petke ramazana ili zadnji petak ramazana, zapravo to treba
biti tako da tokom cijele godine naše d‘amije izgledaju pune izvan
kapaciteta.
Navodeæi još nekoliko hadisa Huzur je rekao da je Èasni Poslanik
s.a.v.s. rekao: “Namaz petkom je obavezujuæi za svaku osobu koja vjeruje
u Boga i u Sudnji dan, osim bolesnih, putnika, djece i robova. Bog se na
isti naèin neæe starati za onog ko je nemaran o petku.” On je takoðer
rekao da je u petak nagrada dobrih djela mnogostruko uveæana. Èasni
Poslanik s.a.v.s. je rekao da æe osobi koja se okupa u petak, i oèisti se u
skladu sa svojim moguænostima, stavi ulje, napusti kuæu namirisana
(naparfemisana) i ne odvaja dvoje ljudi (to jest, ne pravi silom mjesto
za sebe u d`amiji) i obavi namaz koji je obavezan i nijemo sluša hudbu
Imama, svi njegovi grijesi izmeðu tog petka i narednog biti oprošteni.
On je takoðer rekao da petkom meleki stoje uz vrata d`amije i bilje`e
primjer onog ko doðe prvi kao onog ko je `rtvovao kamilu, narednog
kao onog ko je `rtvovao kravu, narednog kao onog ko je `rtvovao ovcu,
narednog kao onog ko je `rtvovao kokoš i narednog kao onog ko je
`rtvovao jaje. Kad Imam dolazi do mimbere meleki zatvaraju bilje`nicu
i poènu da slušaju izlaganje. Èasni Poslanik s.a.v.s. je rekao da je onaj
ko govori u toku hudbe Imama kao magarac koji nosi knjige a onaj ko
govori da ga ušutka takoðer ne ostaje pri d`umi. On je rekao da onaj ko
doðe na d`umu u toku hudbe treba da na brzinu klanja dva rekata
namaza. On je takoðer rekao da æe na Sudnjem danu ljudi sjediti u
skladu njihovog prisustvovanja na namazima petkom.
U svom komentaru na dio ajeta 5:4 koji glasi: “…Danas sam Ja za vas
usavršio vašu vjeru…” Obeæani Mesija a.s. je rekao da ovo ima dva
znaèenja: jedno je da vas je Bog oèistio a drugo da je On upotpunio
Knjigu. Ovaj ajet je bio objavljen u petak. Kasnije je jedan Jevrej rekao
hazreti Omeru r.a. da dan objave ovog ajeta treba biti slavljen kao bajram.
9
Na ovo je hazreti Omer r.a. odgovorio: “Petak je zaista bajram”. Obeæani
Mesija a.s. je rekao da mnogi ljudi nisu svjesni o ovom bajramu i obuku
neèistu odjeæu tog dana. On je rekao da je za njega ovaj bajram
izvanredniji od drugih bajrama, jer je na ovaj bajram bila objavljena
sura Al D`uma. Prvi èovjek je bio roðen na ovaj dan i Kur’an je bio
završen na ovaj dan.
U zakljuèku je Huzur rekao da smo mi pristalice najvelièanstvenije
(najdivnije) religije mada Jevreji takoðer imaju poštovanje prema ovom
završnom ajetu Kur’ana (5:4). Bog, Koji je objavio ovaj ajet, takoðer je
naredio ovu obavezu koja je velika odgovornost. Da Allah dadne da
nikada ne budemo nemarni o tome. Da mi i naša djeca budemo u stanju
da napravimo poseban napor za namaze petkom i ispunimo ono koliko
je Obeæani Mesija a.s. oèekivao od nas.