Hutbe 2011.

Hutbe 2011 – 14. 01. 2011. – Vrlina oprosta Časnog Poslanika s.a.v.s.;


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

(Napomena: Naš tim ’Alislam’ preuzima punu odgovornost za
bilo kakve greške ili nerazumijevanje u kratkom sadržaju ove hudbe).

Hutba je dostupna u video formatu.

VideoTekst

Huzur je u svojoj današnjoj hutbi petkom dao izlaganje o atributu opraštanja Èasnog Poslanika s.a.v.s. i zapoèeo hutbu uèenjem kur’anskog ajeta: “Dr‘i se oprosta, i nareðuj dobra djela, i kloni se neznalica.” (7:200) Kad je hazreti Ajša r.a. rekla da je ‘ivot Èasnog Poslanika s.a.v.s. bio predstavljanje kur’anskih naredbi, ona je identifikovala beskrajno more visokih moralnih vrlina koje je on bio i tako nam ukazala na to da tragamo za vrijednim biserima iz ovog beskrajnog mora. Njegov uzvišeni polo‘aj kao Peèata poslanika oèit je iz Allahove tvrdnje: “Danas sam Ja za vas usavršio vašu vjeru i upotpunio Svoju blagodat prema vama i izabrao sam za vas islam kao vjeru,” (5:4) pošto mu je Allah objavio zadnju knjigu vjerskih zakona (Šerijata). Ko je mogao bolje od njega razumjeti ovu knjigu! Svaki aspekt njegovog ‘ivota bio je praktièni prikaz Èasnog Kur’ana i blagoslovljen uzor za nas da ga slijedimo. Huzur je danas izabrao govoriti o njegovoj vrlini oprosta. Ova vrlina je kod pobo‘nih ljudi uveæala ljubav prema njemu, i istakla neèistoæu licemjera kad im je on oprostio. Obeæani Mesija a.s. je napisao da ljudi koji su blizu Bogu moraju iskusiti strašne verbalne uvrede ali oni se dr‘e naredbe: ’Dr‘i se 9 oprosta, i nareðuj dobra djela, i kloni se neznalica.’ Ovaj savršeni èovjek, Poslanik s.a.v.s. bio je strašno proganjan i verbalno vrijeðan, ali on je bio utjelovljenje oprosta i molio je Allaha za svoje neprijatelje u zamjenu za njihovo vrijeðanje i proganjanje. U skladu sa Allahovim obeæanjima njegovi klevetnici su do‘ivjeli bijedan kraj koji je za njih bio predviðen i niko nije mogao nanijeti štetu njegovoj èasti. Uprkos što su i on i njegovi ashabi bili neprekidno proganjani, kad je postigao moæ on je pokazao neusporediv uzor oprosta. Svaki pošten historièar ne mo‘e negirati da je vrlina oprosta i odva‘nosti Èasnog Poslanika bila bez premca. Abdullah ibn Abi Salool bio je poglavica licemjera koji se prividno pokoravao Èasnom Poslaniku s.a.v.s. ali nije odustajao od prljavih napada na njega. Razlog za njegovo neprijateljstvo bio je što su ljudi Medine mislili da ga odrede svojim voðom no, nakon što je Èasni Poslanik s.a.v.s. tamo preselio, sva plemena i ljudi svih religija prihvatili su ga za svog voðu. U dogaðaju prije Bitke na Bedru, vrlina oprosta Èasnog Poslanika s.a.v.s. je potpuno zablistala. Èasni Poslanik s.a.v.s. je išao da vidi Sa’ad Bin Ubadu koji je bio bolestan. Putem je prošao pored skupa u kojem je Abdullah bin Salool sjedio skupa sa muslimanima, idolopoklonicima i Jevrejima. Kako je Poslanik tuda prošao jašuæi, na prisutne je palo malo prašine. Abdullah Salool je pokrio svoj nos i rekao: ’Nemoj na nas bacati prašinu.’ U odgovoru je Poslanik s.a.v.s. nazvao selam i prouèio im neki dio iz Kur’ana. Abdullah bin Salool je rekao: ’Nemoj nam smetati, idi kuæi i uèi Kur’an onome ko doðe tvojoj kuæi.’ Jedan ashab koji je bio prisutan rekao je: ’O Bo`iji Poslanièe! Doði i uèi nam Kur’an na našim skupovima.’ Ljudi su ustali i zapoèela je rasprava. Poslanik je od njih tra`io da se smire i otišao. Poslije nekog vremena Abdullah Salool je postao musliman ali je kroz svoje licemjerne planove zadavao teškoæe Èasnom Poslaniku s.a.v.s. U toku jedne ekspedicije iseljenik (musliman iz Meke) udario je rukom po leðima jednog starijeg muslimana. Ovaj mu je uzvratio. Obojica su poèeli zvati svoje ljude u pomoæ. Vidjevši ovo, Poslanik s.a.v.s. ih je zaustavio i rekao im da se ne vraæaju dobu neznanja (prije islama). Kad je Abdullah Salool saznao o ovome on je agresivno 10 reagovao pred Èasnim Poslanikom s.a.v.s. Hazreti Omer r.a., koji je bio prisutan, ustao je i tra‘io od Èasnog Poslanika s.a.v.s. dozvolu da ovom èovjeku odsijeèe glavu radi uvrede. Poslanik s.a.v.s. je odgovorio: ’Oprosti mu jer æe mo‘da ljudi reæi da Muhammed èak ubija svoje saradnike.’ Èasni Poslanik s.a.v.s. je èuo da je Abdullah Salool rekao nešto neprilièno pa ga je pitao o tome da to potvrdi. On je negirao i Poslanik ga nije ponovo pitao. Meðutim Allah je obavijestio Èasnog Poslanika s.a.v.s. kroz objavu da je istina ono što je èuo. Zato je u Kur’anu zabilje‘eno: “Oni ka‘u: ”Ako se vratimo u Medinu, sigurno æe onaj najugledniji odatle istjerati onog najni‘eg!”, (63:9) Ovo nije ostavilo nikakave sumnje o onom šta se dogodilo iako je Èasni Poslanik s.a.v.s. veæ shvatio da je Abdullah Salool bio takav. Sin Abdullaha Saloola bio je iskren musliman, i tra‘io je od Èasnog Poslanika s.a.v.s. dozvolu da ubije svog oca. Poslanik s.a.v.s. je odgovorio da nema potrebe za to i da ga on nije namjeravao kazniti nego je namjeravao tretirati njgovog oca nje‘no i ljubazno. Jedanput je hazreti Ajša r.a. greškom ostala iza konvoja. Jedan ashab je opazio da je sama i da spava. On je prouèio: ’Inna lillahi ve inna ilejhi rad`iun.’ Ona je ustala i pokrila se. On je svoju kamilu doveo do nje, ona je uzjahala na kamilu i onda su sustigli karavan. Kasnije su neki licemjeri (u Medini) iznijeli strašne optu`be o hazreti Ajši r.a. Zbog ovog je Èasni Poslanik s.a.v.s bio jako uznemiren. Optu`ba o hazreti Ajši r.a. bila je nastojanje da povrijede Poslanika s.a.v.s. On je kasnije dao govor u kojem je rekao da mu je zadan veliki bol u pogledu njegove porodice. Pa ipak, nije odredio nikakvu trenutnu kaznu ovim licemjerima. Kad je Allah poslao objavu oslobaðajuæi hazreti Ajšu r.a. on ni tada nije kaznio nikoga i oprostio im je. Kad je Abdullah Salool umro njegov sin je tra`io od Èasnog Poslanika s.a.v.s. da mu dadne svoju košulju kako bi u njoj sahranio svoga oca. Èasni Poslanik s.a.v.s. mu je dao košulju i takoðer klanjao njegovu d`enazu. Hazreti Omer r.a. je rekao Poslaniku s.a.v.s. kako je on znao sve o licemjerima i isto tako da od njih neæe biti primljen istighfar (tra`enje oprosta) èak i ako ga uèine sedamdeset puta. 11 Poslanik s.a.v.s. je odgovorio da u ovoj stvari postoji popust i da æe on nastojati i uèiniti istighfar više od sedamdeset puta za Abdullaha Saloola. Beduini Arabije uèinili su mnoga poni‘avajuæa djela u prisustvu Èasnog Poslanika s.a.v.s. Jedanput je Poslanik s.a.v.s. imao na sebi dugi ogrtaè sa debelom ivicom. Beduin je tako sna‘no povukao njegov ogrtaè da je na Poslanikovom blagoslovljenom vratu ostao znak debele ivice. Beduin je tra‘io od Poslanika s.a.v.s.: ’Natovari na moje dvije kamile bogatstvo Bo‘ije koje je u tvom posjedstvu, jer to niti je tvoje niti tvoga oca.’ Poslanik s.a.v.s. je šutio neko vrijeme i onda rekao: ’Bogatstvo je Allahovo, a ja sam Njegov rob. Zar ti ne misliš da æe ti biti uzvraæeno za bol koji si mi zadao?’ ’Ne, ne mislim,’ odgovorio je beduin. ’Zašto,’ pitao je Poslanik. Beduin je odgovorio: ’Zato što ti ne odgovaraš zlom na zlo.’ Poslanik se nasmijao i naredio da se beduinove kamile natovare jeèmom i hurmama. Jedanput je osam muškaraca Kurejš plemena iznenada napalo Poslanika s.a.v.s. i njegove ashabe dok su klanjali sabah namaz. Njihova namjera je bila da ubiju. Poslanik s.a.v.s. im je oprostio i pustio ih da odu. Jednom je neki Jevrej prošao pored Poslanika s.a.v.s i umjesto da ka‘e Esselamu aleikum on je rekao Assamu alaik (neka budeš uništen). Poslanik s.a.v.s. je razumio šta je on rekao i premda su njegovi ashabi ‘eljeli da uzvrate, Poslanik ih je zaustavio i tako ostavio poruku da je njegova samilost bila za svakoga. On je jedino ka‘njavao tamo gdje su Allahove naredbe bile prekršene. Jedanput je jedna Jevrejka stavila otrov u hranu s nastojanjem da otruje Poslanika i njegove ashabe i on joj je to oprostio uprkos njenom priznanju. Wahši (ibn Harb, neprijatelj islama) èuo je da Poslanik s.a.v.s. nije tra‘io odmazdu od stranih izaslanika, zato mu je otišao s nekim izaslanicima iz Taifa. Poslanik s.a.v.s. ga je pitao da li je on bio Wahši što je on potvrdio; Poslanik s.a.v.s. ga je onda pitao da li je on ubio hazreti Hamzu i on je ponovo rekao da jeste. Poslanik s.a.v.s. ga je pitao o detaljima kako je ubio njegovog amid‘u i jecao je dok je slušao o ovom dogaðaju. Onda mu je oprostio ali mu je rekao da, ako je moguæe, ne dolazi ponovo pred njega. 12 Poslije pobjede nad Mekom, bila je data naredba da Ikramah, koji je bio kriminalac i vrhunski neprijatelj islama, bude ubijen. Ikramah je pobjegao prema Jemenu kad je èuo o ovome. Za to vrijeme je njegova ‘ena primila islam i trèala je za njim. Našla ga je uz obalu, htio je da se ukrca na èamac. Ona ga je vratila natrag govoreæi da je upravo došla od najboljeg od svih ljudi i da je tra‘ila utoèište za njega. Ikramah se vratio i pitao Poslanika s.a.v.s da li je ovo istina. Kad je Poslanik s.a.v.s. ovo potvrdio, Ikramah je prouèio šehadet i oborio glavu od stida. Poslanik s.a.v.s. je oprostio sve njegove prijestupe i molio je Allaha: ’O Allahu, oprosti svaku povredu koju mi je Ikramah izazvao.’ Huzur je ovdje prouèio salavat: ’Blagoslovi, o Allahu, Muhammeda i narod Muhammedov kao što si blagoslovio Ibrahima i narod Ibrahimov. Zaista si ti hvale vrijedan, Uzvišen. Unaprijedi, o Allahu Muhammeda i narod Muhammedov kao što si unaprijedio Ibrahima i narod Ibrahimov. Zaista si Ti hvale vrijedan, Uzvišen.’ Jedanput je neki èovjek došao u Kabu gdje je Poslanik s.a.v.s. obilazio oko Kabe. Èovjek je namjeravao da ubije Poslanika kojeg je Allah obavijestio o ovom planu. Poslanik s.a.v.s. je èovjeka pozvao k sebi, i on je postao uznemiren. Kad je bio zapitan zašto je tu došao èovjek je poèeo iznositi izgovore. Poslanik s.a.v.s se nasmijao i stavio svoju ruku na njegova prsa. Sva mr‘nja koju je ovaj èovjek imao u svom srcu nestala je i ovaj srdaèan dodir oslobodio je more ljubavi u njemu. Takav je bio odnos našeg Uèitelja prema neprijateljima. On je svoje neprijatelje savladavao s ljubavlju. On nikada nije poduzimao revanš za bilo kakvu krivicu poèinjenu protiv njega lièno, osim u primjerima gdje su bile povrijeðene Allahove naredbe. Hazreti Omer r.a. je jedanput rekao: ’O Bo‘iji Poslanièe, neka moji roditelji budu ‘rtvovani za tebe, hazreti Nuh a.s. je ovako molio (Boga) za svoj narod: “A Nuh je rekao: ’Gospodaru moj, ne ostavi na Zemlji nijednog od nevjernika, da `ivi na njoj;” (71:27) no, o Bo‘iji Poslanièe, da si ti tako molio Allaha za nas mi bismo svi bili uništeni.’ Èasni Poslanik s.a.v.s. je naravno ovako molio Allaha: ’O Allahu, oprosti mom narodu jer oni ne znaju šta rade.’ 13 Takav je bio atribut oprosta Èasnog Poslanika s.av.s. To je klevetnicima izgledalo nevjerovatno ali kad su oni to iskusili primili su islam. Kad bi samo muslimani danas ovo razumjeli, mnogostruko bi mogli pomoæi napredovanje islama. Kad bi se samo oni zamislili o ovom blagoslovljenom uzoru. Da im Allah dadne èulo da to shvate.