Kutak za djecu

Mudrosti za razmišljanje – Ruka koja drži mač


Hazreti Halifa – tul – Masih II Mirza Bašir – du – Din – Mahmood Ahmad posjedovao je mnogo znanja na mnogim poljima da je to znalo iznenaditi i stručnjake. Često bi znao na veoma lijep i uvjerljiv način u svojim govorima ispričati one historijske anegdote koje su bile korisne i poučne.
Svrha prenošenja tih priča jeste da se baci svijetlo na moral, duhovnost i praksu ljudskog života.Selekciju tih priča pod naslovom “Sošne ki baten” koja je namijenja Ahmadi muslimanima i dijelom Ahmadi omladini i djeci predstavio je Madžlis Khuddam – ul – Ahmadiya Njemačke. Ova knjiga je potrebna svakoj Ahmadi porodici i roditelji bi se trebali pobrinuti za to da je njihova djeca pročitaju i zapamte kako bi postala dio njihovih života.

 

Ruka koja drži mač

 

Sam mač ne može učiniti ništa, ali ako je u nečijoj ruci onda može prouzrokovati veliku štetu. Neznalice vide samo mač. Učeni ljudi vide ruku koja ga drži.

Pripovijeda se da je jedan princ vidio nekog jahača koji je jednim udarcem mača odsijekao sve četiri noge jedne životinje. U tadašnje vrijeme, ispit se sastojao u tome da se zavežu sve četiri noge jedne životinje i onda se jednim udarcem/ pokretom mača odsijeku sve četiri. Princ se zainteresovao za mač tog jahača, ali ovaj mu je rekao: ” Šta će ti ovaj mač? Imate dovoljno mačeva.” Princ se požalio na to da je htio mač jednog jahača, ali da mu ga ovaj nije htio predati. Kralj je lično pozvao jahača, ukorio ga i naredio mu da njegovom sinu preda mač. Mladić je pokušao da zamahne mačem, ali nije uspio ni da povrijedi životinju, a kamoli da joj odstrani sve četiri noge. Jahača su na to opet pozvali na dvor. On je međutim samo rekao: ” Predao sam vam pravi mač, dozvolite mi da vam dokažem.” Jahač je uzeo mač i ponovio postupak sa odsijecanjem nogu životinji. Kralj je potom shvatio da nije mač taj koji je poseban nego ruka koja ga drži.

 

(Hutbae – e – Mahmud, tom 6, strana 556, Alfazal, 6. decembar, 1920. godina)