Hutbe

Hutba, 15. juni 2007.


Kratki sadržaj hudbe koju je održao Hazreti Mirza Masroor Ahmad ajadahulahtalahbi
nasre hil aziz, Halifatul Mesih V, poglavar Ahmadija muslimanske zajednice.

Hutba je dostupna u tekstualnom formatu.

Tekst

Huzur je nastavio sa temom islamskog pogleda na pitanja ekonomije
koji unapreðuju mir i sigurnost. On je u svojoj današnjoj hudbi objasnio
odreðeno uèenje o finansijskim transakcijama, i objašnjavao strogu
zabranu zelenaštva/kamate, i rekao da oni koji to uzimaju su povezani
da su u ratu sa Allahom.
Huzur je rekao da zelenaštvo/kamata mo‘e proizaæi u strahovite
posljedice, ostavljajuæi bogate ljude u bankrotu i uništavajuæi njihov
porodièni ‘ivot u tom procesu.
Huzur je rekao da ljudi ponekad uzimaju zajam da putuju u Britaniju
radi ðelse (godišnjeg skupa) u pretpostavki da je njihov motiv pobo‘an.
Meðutim, èak je had‘ nareðen samo onima koji imaju sredstva da
naprave ovo putovanje, itd. Zbog toga je besmisleno da se zavaravate;
ako neko mo‘e uštediti da napravi ovo putovanje to je u redu, inaèe, ne
samo da osoba sebe zavodi ona takoðer lišava sebe svakog osjeæaja mira
9
i sigurnosti ne pokoravajuæi se naredbama. Ljudi uzimaju zajam za druge
nebitne troškove, na primjer za svadbe itd. U Indiji i Pakistanu i drugim
zemljma u razvoju ‘ivoti su upropašteni dugom. Kao Ahmadi muslimani
mi pogotovu treba da izbjegavamo ovu praksu. Neko je jednaput pitao
Obeæanog Mesiju a.s. o posuðivanju para s kamatom zbog toga što je
bio u slabom polo‘aju. On je odgovorio da Allah ureðuje za osobu koja
se oslanja i stavlja svoje povjerenje u Allaha i da zelenaštvo/kamata je
toliki grijeh kao i brakolomstvo, kraða, itd. Islamski naèin ne navlaèi
nepotrebne troškove, na primjer, na muslimanskim svadbama, odnosno
za nikah nema troškova; velima koja je sunnet, takoðer je izuzeta u
sluèaju da osoba nema potrebna sredstva da to uredi. Zbog toga je
‘alosno da ljudi navlaèe Allahovo nezadovljstvo zbog materijalnih ‘elja.
Islam dozvoljava uzimanje mesa svinje u izuzetnim sluèajevima (2:174);
meðutim zelenaštvo/kamata nije odobriva ni u kojim okolnostima kao
što Èasni Kur’an ka‘e u suri Al Bakara (2:279)
Huzur je rekao u našoj kulturi veliki dio društva uzima zajam za
nepotrebne troškove; takoðer ima jedan dio društva naše Zajednice da
troše novac na nepotrebne razmetljive stvari. Ima nekih koji tra‘e zajam
znajuæi dobro da neæe biti u stanju da ga vrate. Obmana (prevara) je
pozajmljivati novac i biti upleten u griješan krug privremene sreæe.
Obeæani Mesija a.s. je rekao da neki ljudi posuðuju novac drugima
za svoju vlastitu korist i odrede odreðenu ’dobit’ za sebe; ovo je forma
zelenaštva/kamate kao ona u suri Al Bakara. (2:276)
Huzur je rekao da èesto nije posveæen obzir ako zemljoradnik ili
radnik ne mo‘e vratiti zajam. U islamu je put kojem treba dati prednost
taj da oni koji nemaju prihod na raspolaganju, radije nego da skupljaju
novac, da ga investiraju u neki posao sa iskusnim ljudima da unapreðuju
blagostanje za sve.
Huzur je primjetio o poštenijem novom konceptu u malom broju
banaka u VB koje su kategorisane kao ’islamske banke’ koje daju zajmove
bez kamate. Huzur je rekao da Ahmad Salam Sahib, koji je sin dr Abdus
Salama je puno radio na ovom polju. Huzur je rekao da ove banke (koje
uèestvuju) treba da prošire svoje poslove, oni æe skupiti blagoslov. Huzur
je nalagao Zajednici u drugim zemljama da iznaðu situaciju u svojim
zemljama i obavijeste èlanove svoje lokalne zajednice tako da se situacija
mo`da popravi za svu braæu.
10
Huzur je rekao da su mu mnogi pisali poslije hudbe prošlog petka
pitajuæi o svojoj posebnoj finansijskoj situaciji u terminima kamate.
Huzur je rekao da je kamata zabranjena ma kako osoba pazi, treba da
napravi popravke. Meðutim, što se tièe sistema uzimanja kuæe na kredit
(u zapadnim zemljama) to ide u liniji sa naredbom Obeæanog Mesije
a.s. da postoje odreðeni ekonomski sistemi u kojima generalno govoreæi
Zajednica dozvoljava pozajmljivanje novca u svrhu kupovine kuæe na
kredit i prethodni Halifa je ovo takoðer dozvolio. Huzur je rekao da on
misli da ako je rata za kredit za kuæu kao što bi bila kirija, nije
va‘no.Meðutim, treba da zapamtite da ovaj princip vrijedi za kupovinu
kuæe za vaše stanovanje, i nije dozvoljeno da se ovo koristi za poslovne
svrhe. Huzur je rekao da ako oni koji su zainteresovani za istra‘ivanje
naiðu na bilo kakvu akademski znaèajnu taèku u pogledu ovoga treba
da obavijeste Huzura.
U unapreðenju mirne, sigurne zajednice islam, dok zabranjuje
zelenaštvo i kamatu, on takoðer nareðuje da onima koji su u teškoj
situaciji dadnemo odgodu roka otplaæivanja zajmova (2:281). Sigurno,
nema pitanja o bilo kakavoj kamati na pozajmljeni iznos, zapravo je
ovo ukazivanje na opreznost o teškoæi osobe.
Huzur je rekao da je bilo vrijedno da spomene da je on savjetovao
Ahmadi pravnike i advokate da ne naplaæuju za svoje mušterije koji
tra‘e azil (na zapadu) u tolikoj mjeri da oni mogu da zapadnu u dug, ili
da im daju moguænost da plate po završetku sluèaja. Huzur je rekao da
islam sigurno ne dozvoljava iskorištavanje prilike kad je neka osoba u
teškoj situaciji.
U terminima pridr‘avanja Allahovim naredbama, Hazret Muslih
Maud r.a. je rekao da je ne musliman kao potomak lišen nasljedstva i
mo‘e raditi šta god ‘eli, otac nema veze s njim. Meðutim, musliman je
kao èlan porodice za roditelja i bit æe ukoren ako poduzme pogrešan
korak.
Huzur je rekao da bi, ako je neko ko je pozajmio novac zahvalan u
dugu i prošao kroz teško vrijeme, oèekivat æe neku odogdu od davaoca
zajma; i ako onaj ko daje zajam uzme u razmatranje koliko æe neugodan
du‘nik biti prema njemu i oba se ponašaju saglasno doæi æe do pozitivnog
zakljuèka.
Huzur je rekao da je hadis koji nareðuje da volimo za svog brata ono
što volimo za sebe vodeæe svjetlo u ovoj stvari.
11
Citirajuæi ajet
“O vi koji vjerujete! Ne jedite kamatu višestruko uveæanu; i bojte se
Allaha da biste uspjeli.”(3:131)
Huzur je objasnio da neki ljudi iz ovog ajeta zakljuèuju da zelenaštvo/
kamata nije zabranjena da su zapravo samo zabranjeno ’mnogostruki
dodaci’ kamate koja je zabranjena. Huzur je rekao da je Obeæani Mesija
a.s. objasnio da je ovo pogrešno zakljuèivanje i da je to bilo jednako sa
prijedlogom da je opomena ’ne èinite grijeh na grijeh’ ili mnogostruku
’grijesi’ znaèila da osoba mo`e poèiniti neredovan grijeh i da su samo
mnogostruki grijesi bili zabranjeni.
Zatim je Huzur citirao ajet 283 iz sure Al Bakara (2:283) èiji je prevod:
“O vi koji vjerujete! Kad jedan od drugog pozajmljujete za odreðeni
rok, onda to zapišite. I neka pisar pravedno zapiše meðu vama; i ni
jedan pisar neka ne odbija da to zapiše, zbog toga što ga je Allah pouèio;
zato neka on zapiše i neka diktira onaj ko je du‘nik; i on treba da se
boji Allaha, Gospodara svoga, i da ništa ne umanji od toga. A ako
osoba koja je du‘na (drugom) bude slaboumna ili nemoæna, ili ne bude
u stanju da lièno diktira, onda neka njegov zastupnik pravedno diktira.
I pozovite dva svjedoka od muškaraca; a ako ne mogu dva muškarca,
onda jedan muškarac i dvije ‘ene, od onih kojima ste vi zadovoljni; (to
je) zbog toga da ako jedna od njih zaboravi, onda je druga mo‘e
podsjetiti. A neka svjedoci ne odbijaju kad budu pozvani. I nemojte da
vam bude mrsko da to zapišete, bilo da je to mala suma ili velika, sa
utvrðenim rokom. Ovo vam je kod Boga pravednije i èini svjedoèenje
sigurnijim i da ne sumnjate; osim ako je to trgovina koju meðu sobom
obavljate iz ruke u ruku, onda za vas neæe biti grijeh ako to ne zapišete.
I kod (velike) kupoprodaje neka tu budu svjedoci; i neka ne bude ošteæen
ni pisar ni svjedok. A ako uèinite tako, to je za vas veliki grijeh. I bojte
se Allaha. A Allah vas poduèava i Allah dobro zna sve stvari.”
Objašnjavajuæi dalje Huzur je rekao da je ovo najznaèajnija naredba
u terminima provoðenja poslovanja u društvu i izbjegavanja prepirki.
Huzur je rekao da ova naredba o zapisivanju stvari je bila data u dobu
kad je pisanje teksta bilo u svojim ranim stadijima. Ovdje su diskutovane
sve stvari s obraæanjem na Allaha, i to je kako muslimanski poslovi treba
da budu voðeni. Naredba je da unapreðujemo uzajamne odnose ljubavi
i naklonosti. Komentarišuæi o naredbi da dvije ‘ene budu svjedoci u
12
poreðenju sa jednim muškarcem, Huzur je rekao da se on udubio u ovu
stvar i uvidio da èak ovdje na zapadu ‘ene nisu naklonjene ekonomskim
poslovima na radnom mjestu kao što su muškarci. Što se tièe zemalja
kao što je Pakistan, dobro, ‘ene jednostavno ne budu ukljuèene u
finansiska poslovanja itd. Zbog toga su spomenute dviju ‘ena naspram
dva muškarca u pogledu finansijskog odnosa.
Citirajuæi ajet 189 sure Al Bakara
“I nemojte svoj imetak jesti meðu sobom s la‘ima i prevarom, i
nemojte ga nuditi vlastima da bi na grješan naèin jeli imetak drugih
ljudi ( nacionalni), a vi to (dobro) znate.” (2:189)
Huzur je rekao da ovaj ajet krajnje znaèajno nareðuje da ne izjedamo
imetak jedan drugog i upozorava protiv zla mita itd. Huzur je rekao da
je ovo vrsta gomilanja bogatstva koje je Èasni Poslanik s.a.v.s. izjednaèio
sa punjenjem stomaka vatrom. To je takva praksa koja stvara teškoæu i
nesklad i ljudi gube svoj kuæni mir takoðer.
Huzur je rekao da treba da nastojimo da ni pod kojim okolnostima
nismo meðu onima koji su lišeni mira i sigurnosti u zajednici, da Allah
zaštiti Ahmadi muslimane i uèini da idu putem Njegovog zadovoljstva.